Grgeč (lat. Perca fluviatilis) jedna je od najlepših slatkovodnih riba, ali i najagresivnijih predatora, a poznat je i pod imenima bandar, kostrež ili okan.

Za ovu ribu je karakteristično što može da živi u najrazličitijim staništima, kao što su male, brze reke (Mlava), zatim u velikim rekama poput Dunava, u barama (Craska, Obedska, Provala), močvarama, u dubokim jezerima (Vlasinsko jezero), pa i u priobaljima slabo oslanjenih mora (na primer, Baltik).

Odrasli grgeč najčešće je usamljen, ali dok su mladi, ove ribe love u većim jatima. Njihova brzina plivanja i ubrzanje nisu na nekom zavidnom nivou, ali kad love u jatu, onda su veoma efikasni.

Grgeč najviše lovi danju, i to najčešće u zoru i sumrak. Nije neki naročiti plivač, pa zato i lovi iz zasede. Čim opazi plen, zaustavi se, naroguši peraje i napada.

Kad je reč o građi, grgeč je u mladosti veoma izdužen, a sa godinama mu dužina tela raste, posebno kod jezerskih, dugoživećih, starih jedinki, te se postiže hidrodinamičan oblik. Glava mu je proporcionalna telu i ima snažna velika usta sa oštrim kupastim zubima. Sva peraja, naročito repno, dobro su razvijena, a oba leđna su nešto viša kod primeraka iz tekućih voda. U analnom peraju se nalaze dve bodlje, a na zadnjem delu prednjeg leđnog peraja nalazi se crna mrlja. Telo pokrivaju sitne ktenoidne krljušti. Nijanse boje tela, debljina, kao i broj pruga mogu da variraju, a sve u zavisnosti od staništa. Kolorit je kod grgeča u Srbiji zelenkastožućkast, sa vertikalnim crnim prugama (5-8) duž bokova tela. Trbuh mu je srebrnkast, a donja peraja crvene boje. Životni vek varira od populacije do populacije. U pojedinim populacijama životni vek jedva da pređe šest do sedam godina, ali ima i populacija u kojima se mogu sresti i mnogo stariji primerci.

Mresti se u rano proleće kad je temperatura vode oko 8 stepeni. Ženka polaže i do 300.000 jaja skupljenih u lepljive trake na podvodnim granama, korenju i kamenju. Hrane se kišnim glistama i sitnim ribama.

Ribolov grgeča

Najbolji period za ribolov bandara je pre i posle mresta, ali je ulov dobar i u jesen. Ukoliko pecate na tekućim vodama, onda se ribolovcima savetuje da ovu ribu potraže u šljunkovitom dnu, dok je u stajaćim vodama najčešće na podvodnim uzvišenjima. Na njihovim padinama, bandari strpljivo čekaju svoj plen.

Na tekućim vodama se obično lovi dubinski kako bi se izbeglo stalno zabacivanje plovka koji voda može da odnese na obalu.

Jedan od najvećih problema kod ribolova krupnijih primeraka grgeča su njihova sitnija sabraća koja jednostavno napadaju svaki mamac koji im se nađe u blizini. Jedini način da dođete do krupnijih primeraka je da dobro poznajete vodu, te da na taj način sami vidite gde bi bilo najbolje da zabacite udicu.

Što se tiče godišnjeg doba, jesen bi bio idealan za ribolov ove ribe. U to doba godine, grgeč formira velika jata na dnu vode kako bi zajedno migrirali u najdublje delove gde ostaju sve dok traje zima. U tom periodu su naročito proždrljivi i agresivni.

Za dubinski lov se koriste štapovi težine bacanja od 20 do 40 kg, dužine do tri metra. Najlon bi trebalo da bude debljine 0.20 mm, a udice od 4 do 6. Sam sistem je osmišljen tako da olovo bude na dnu, a na desetak cm prikačena udica. Poželjno je koristiti udice sa dužim vratom zbog lakšeg navođenja jer grgeč može duboko da proguta mamac.

Ukoliko pecate na nekim mirnijim vodama, onda bi preporuka bila da koristite metodu ribolova na plovak, koji može da bude klizajući ili fiksiran, što zavisi od dubine vode i dužine štapa koji koristite. Bitno je da plovak bude dovoljno veliki da ga keder ne potopi. I u ovoj situaciji, mamac bi trebalo da bude pri dnu.

Mnogi ribolovci imaju dilemu da li da koriste najlon ili strunu jer se pri korišćenju strune dešavalo da se riba jako brzo otkači sa udice. Iskusni ribolovci uz korišćenje strune preporučuju da se dril na mašinici namesti tako da bude sa manjim otporom.

Grgeča možemo da lovimo i varalicoma, vobleroma manjih dimenzija i leptirima broj 2. Relativno su lošiji rezultati sa silikonskim varalicama, tvisterima i šedovima. Mada se korišćenje silikonaca može preporučiti za nepristupačna mesta, silikonske varalice se tada koriste sa slabijim otežanjem.

Kad je u pitanju ribolov grgeča, važno je napomenuti da postoje različite taktike koje se koriste, u zavisnosti da li lovite sitniji ili krupniji primerak. Tako, recimo, za sitnije primerke je karakteristično da napadaju svaki mamac koji pecaroš baci u toku celog dana.

Dešavalo se da je ovo, u stvari, jedina riba koja grize za vreme dugih letnjih dana. Sitniji grgeči se najčešće mogu naći na skrovitim mestima gde neki predmet pokriva površinu vode (na primer, neko drvo ili velika trava). Ukoliko vidite korenje i panjeve, onda je to sigurni znak da su tu i grgeči. A, i tada nemojte da se iznenadite ako uz lov na grgeča ulovite i štuku, i obrnuto.

Ukoliko koristite gliste kao mamce, onda bi trebalo da znate da su one prilično veliki mamac za grgeča, pa će on praviti pauzu pre nego što odluči da se počasti. Na prvi pogled izgleda kao da se igra mamcem – plovak prvo krene da tone, ali ubrzo počinje da vibrira. U tom trenutku trebalo bi da ostanete smireni i nikako ne pokušavati da uradite kontru. U ovom slučaju, kontra je siguran pogrešan korak. Ono što bi trebalo da uradite je da sačekate da grgeč potpuno uzme mamac, a to će te znati po tome jer će potpuno potopiti plovak. Ukoliko vam se desi da zakasnite sa kontrom, onda je moguće da vam udica ostane u želudcu upecane ribe. Kontru ne bi trebalo davati čim plovak zaigra na vodi, nego sačekati malo. Koliko sačekati, nikada ne može da se kaže tačno i to je već stvar iskustva.

Pecanje plovkom i dubinsko pecanje su podjednako efikasni pri lovu grgeča. Ukoliko pecate bliže obali, onda se savetuje upotreba plovka. Lagani štap za ribolov i fiksirana špulna sa najlonom čija bi nosivost trebalo da iznosi negde do 1 kg, idealna su kombinacija. Ukoliko pecate na većim daljinama, onda je gotovo obavezno da pored ovog pribora ubacite dubinku i hranilicu. Za dublje vode je odličan izbor najlon nosivosti do 2 kg.

Izvor: Wikipedia, zanimljiv.org

Foto: Pixabay, Free Images, Wikipedia