Gujina trava – najbolji lek za jetru

1434

Još od vremena starih Grka, gujina trava (badelj, sikavica, zmijina trava) ima primenu u narodnoj medicini, pa je tako u srednjem veku korišćena kao protivotrov kod lečenja jetre od raznih trovanja.

Silybum marianum, kako glasi latinski naziv ove biljke, poreklom je iz Sredozemlja, a sada se gaji širom sveta, uglavnom u umerenom pojasu. Traži veoma plodno zemljište, pa se često može naći pored reka, na pašnjacima, oko stočnih objekata i na rastresitom zemljištu bogatom azotom.

Na prirodnom staništu, gde su blage zime, gujina trava je dvogodišnja biljka, ali ako se gaji, onda se koristi kao jednogodišnja.

U pitanju je krupna biljka i raste obično oko 1,5 m u visinu, mada može da poraste i preko 2 m. Listovi su krupni, sedeći, sa bodljikavom ivicom, sjajnozelene boje i prošarani belim prugama. Čašični listići krupnih ljubičasto-crvenih glavičastih cvetova takođe se završavaju bodljama.

Seme sazreva u periodu jul-avgust i 1.000 zrna ima masu od 22 do 31 gram. U semenu ima 17 % belančevina, 25 % ulja, 1,5-3 % silimarina skoncentrisanog u ljusci, tiramin, 0,1 % etarskog ulja, tanine, flavonoide, smole. Najvažnije lekovito svojstvo njenog semena je to da, zbog prisustva jedinjenja tiramina, povećava krvni pritisak. Koristi se još protiv astme, glavobolje i koprivnjače.

U novije vreme je veoma mnogo proučavan blagotvoran uticaj gujine trave u lečenju jetre, pa je po tome jedinstvena zato što u medicini ne postoji drugi lek koji bi je zamenio. Jedinjenje silimarin štiti i obnavlja ćelije jetre. Preporučuje se čaj od semena kod lečenja otekle jetre, masne jetre, jetre oštećene alkoholom, lekovima ili otrovima, upale jetre, žutice i grčeva zbog žučnih kamenaca. Novija istraživanja pokazuju uspeh čak i u lečenju raka jetre.

Pored jetre, dokazano je da Silybum marianum štiti još i bubrege i mozak od toksina, slobodnih radikala i upale. Kod trovanja smrtonosnom pečurkom zelenom pupavkom ona je jedini lek, i u farmaceutskoj industriji takođe ne postoji lek koji bi je zamenio. Cvet može da se kuva i koristi kao artičoka, a pečeno seme kao zamena za kafu.

Gujina trava traži duboko poorano i nezakorovljeno zemljište. Tom prilikom se zaorava 50 – 80 kg/ha P2Os i 80 – 100 kg/ha K2O. Prihranjuje se sa 60 – 100 kg/ha azota. Sa većom količinom azota dolazi do poleganja. Od herbicida mogu da se koriste preparati na bazi trifluralina predsetveno inkorporacijom.

Proizvodi se direktnom setvom semena. U našim uslovima to je tokom marta, a u podnebljima sa blagom zimom seje se krajem leta i u jesen, kad se dobijaju znatno veći prinosi.

U fazi četiri stalna lista usev se međuredno kultivira, okopava i proređuje po potrebi na 30-40 cm. Drugo kultiviranje se izvodi posle 3-4 nedelje. Posle toga biljke brzo rastu i pokrivaju međuredni prostor, pa tako ne dozvoljavaju nicanje i rast korova.

Žetva počinje kad su pokrovni listići na cvastima bočnih grana prvog reda osušeni, a sredina glavice počinje da se beli. Žanje se žitnim kombajnom, sa maksimalno podignutim vitlom i povećanim razmakom između bubnja i podbubnja, da ne bi došlo do zagušenja i loma zrna. Prinos semena je obično 1-1,6 t/ha, dok vrlo dobro odgajeni usevi mogu da daju i 2-2,5 t/ha.

Izvor: dipl. inž. polj. Dragomir Radić/Zdrava Srbija

Foto: Pixabay


reklama