Hajdučka trava (Achillea millefolium) se u našem narodu odavno koristi kao lekovita biljka, a po predanju, još u Trojanskom ratu, ovu biljku Ahil je koristio za vidanje rana.

Za pojedine bolesti i tegobe koriste se čajevi spravljanjeni od osušene hajdučke trave. Pored toga, koriste se čajevi spravljeni od mešavine hajdučke trave i drugih lekovitih biljaka. Za određene spoljašnje povrede i kožne bolesti koriste se obloge spravljene na bazi hajdučke trave.

Hajdučka trava spada u divlje rastinje, ali se uzgaja i u baštama zbog svojih lekovitih sastojaka. Pored toga što je ima u našim krajevima, ova lekovita biljka uspeva širom Evrope i u nekim delovima Azije.

Lekoviti sastojci i svojstva

Najnovija medicinska i farmaceutska istraživanja dokazala su da hajdučka trava sadrži dosta korisnih i lekovitih sastojaka: ahilein, ahiletin, borneol, vitamin K, vlavonoide, eterska ulja, kamfor, limonen, mentol, pinen, salicilnu kiselinu, smole, stereole, tanine, tujon, cineol.

Pokazalo se da hajdučka trava povoljno utiče na organe za varenje, ima blago sedativno dejstvo, a deluje i kao analgetik i kao antiseptik.

Na osnovu iskustava drevne medicine ali i savremenih istraživanja, došlo se do zaključka da čaj od hajdučke trave povoljno deluje kada su u pitanju sledeće bolesti i tegobe: angina pektoris, anksioznost, bolovi u krstima, gastritis, giht, groznica i povišena temperatura, grčevi u stomaku, žutica, zatvor (kao diuretik), lupanje srca, nadimanje, nedostatak apetita, nervoza, neredovne menstruacije, nesanica, osip, povišeni krvni pritisak, problemi sa bubrezima, problemi sa varenjem, problemi sa želucem, problemi sa žučnom kesom, problemi sa metabolizmom, reumatizam, hemoroidi, čirevi, šećerna bolest.

Oblogama ili kupkama (vodom u koju je potopljena hajdučka trava) deluje se preko kože u sledećim slučajevima: bradavice, ispiranje vagine, ispucale ruke, kožne bolesti, osip, otvorene rane, posekotine i opekotine, problemi sa nervima, psorijaza…

Ipak, važno je napomenuti da u pojedinim slučajevima čaj od hajdučke trave može izazvati alergijske reakcije kao što su osip ili proliv. Interesantno je da su obično osobe alergične na ambroziju alergične i na hajdučku travu.

Gajenje hajdučke trave

Hajdučka trava je toploljubiva biljka koja zahteva puno svetlosti, ali podnosi i niske temperature, čak do -30 stepeni. Za uspešno gajenje zahteva srednje laka i plodna zemljišta. Razmnožavanje se uglavnom vrši direktnom setvom, najbolje u jesen, ali se može sejati i u proleće. Razmnožavanje deobom busena se uglavnom primenjuje na manjim površinama i to kasno u jesen ili rano u proleće.

Nega userva se sastoji od okopavanja ili plevljenja i kultiviranja, prihranjivanja i navodnjavanja po potrebi. Đubrenje se obavlja prilikom podizanja plantaže, a zaštita kod većih napada bolesti i štetočina.

Iskorišćavanje plantaže može da traje do tri godine. Listovi hajdučke trave se beru kad sadnice dostignu polovinu visine odrasle biljke. Beru se razvijeni donji listovi rozete i oni na sredini stabla, nikad više od trećine lisne mase. Herba sa kosi na početku cvetanja, kad je najveća koncetracije lekovitih materija i etarskog ulja. Cvasti hajdučke trave se beru u momentu punog cvetanja. Delovi biljke se suše na 40 stepeni, dok se za ekstrakciju koristi sveža herba.

Foto: Pixabay