Hercegovački pčelari godinama čekaju na dobre prinose. Prošla godina je bila izuzetno teška, dok je ova za mnoge pčelare, kažu, još teža.
Preuranjeno proleće i veoma visoke temperature uticale su na to da su pčele, posebno u nižim predelima, na ivici gladi jer paše skoro da nije bilo.
Godina je posebno teška za pčelare koji stacionarno drže svoje pčelinjake, koji se nisu pomerali za pčelinjom pašom.
– Mi koji radimo to nomadsko pčelarenje uspeli smo da imamo nekakve prinose koji će pokriti ovogodišnje troškove proizvodnje, ali nekog prinosa mimo toga najverovatnije nećemo imati, jer kako sada stoje stvari od svih tih medonosnih biljaka koje cvetaju tokom sezone u Hercegovini, većina je prošla, ostao je samo vresak koji trenutno cveta, ali mu vremenske prilike nisu naklonjene, velika je suša, severni vetrovi, tako da od njega neće biti ništa najverovatnije – navodi direktor trebinjske Pčelarske zadruge „Žalfija“, Ognjen Skočajić.
Hercegovački med, poznat po kvalitetu i lekovotim svojstvima prodaje se po ceni od 25 KM, što je, tvrde pčelari, najniži iznos s obzirom na to o kakvoj se proizvodnji i proizvodu radi. Osim sve lošijih prinosa, pčelarima u poslednjih par godina dodatno otežava posao i pojava jeftinog meda na tržištu.
– Znamo da je već godinama hercegovački med dostigao cenu 25 KM po kilogramu. Vidimo da se u marketima može nabaviti med koji se po deklaraciji i po svemu prodaje po osam, devet KM. Mi možemo samo da sumnjamo i da apelujemo na organe vlasti, na inspekcije da iskontrolišu taj med – kaže predsednik trebinjskog Udruženja pčelara „Leotar“.
Kada se podvuče crta pod ovogodišnju sezonu, svodi se na minimum prihoda, tako da su pčelari prinuđeni da održe svoja društva, da ih prihranjuju, leče i spremaju za sledeću sezonu.
Izvor: RTRS
Foto: Envato