Svedoci smo klimatskih promena, a među prolećnim ratarskim usevima najuspešnije im odoleva suncokret.
Iako je cena te uljarice dvostruko niža u odnosu na prošlu godinu, zbog skromnih zahteva gajenja, ali i činjenice da se domaći hibridi suncokreta svrstavaju među najprinosnije u svetu, ne očekuje se značajnije smanjenje površina, koje su u Srbiji prethodnih godina dostigle rekordnih – 270 hiljada hektara.
Na oglednim poljima nadomak Novog Sada na Rimskim šančevima, još davnih sedamdesetih godina nastali su prvi u svetu hibridi suncokreta koji su otporni na do tada opasnu bolest fomopsis. Danas se domaći hibridi uspešno gaje u 30 zemalja širom planete, a svaki osmi hibrid nosi novosadsku genetiku što domaćem suncokretu daje prefiks najvažnijeg izvoznog aduta.
Izuzetno zahtevan i složen naučno-oplomenjivački rad traje i danas, sve sa ciljem da se olakša proizvodnja. U novije vreme prvi u Evropi registrovan je novosadski hibrid otporan na nove grupe herbicida, ali i drugi genotipovi koji odolevaju novim bolestima, polaganju i klimatskim ekstremima, što potvrđuju i rezultati prošlogodišnjih ogleda.
Semena ima dovoljno, a sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja, poručju da su najbolje partije hibrida suncokreta rezervisane za domaće tržište.
Pri kraju je dorada semena gde se ono tretira najnovijim fungicidima pri čemu se strogo vodi računa i o zdravlju ratara, tako da je manipulacija takvim semenom zdravstveno bezbedna.
Izvor: RTV
Foto: Envato