Hortenzija (Hydrangea sp.), koja pripada familiji Saxifragaceae, rod je od oko 70 do 75 vrsta čije je stanište u južnoj i istočnoj Aziji, Kini, Koreji, Japanu, Himalajima i Indoneziji, Severnoj i Južnoj Americi.
Većina vrsta je visoka od jednog do tri metra, dok ostale imaju mala stabla ili su penjačice, koje mogu dostići do 30 metara u visinu uspinjući se na stabla. Mogu biti listopadne ili zimzelene, a većina kultivisanih vrsta su listopadne.
U Srbiji je najzastupljenija krupnolisna hortenzija (Hydrangea macrophylla), žbun visine oko jednog metra sa raskošnim mekanim loptastim cvetovima različitih boja i nijansi koji ulepšava vrtove i balkone od ranog proleća do kasne jeseni. Osim u vrtu, može se uzgajati kao saksijska biljka na balkonu i drugim otvorenim površinama, a poslednjih godina je postala i vrlo popularna sobna biljka. Koristi se vrlo često kao rezano cveće, za cvetne bukete.
Vlada mišljenje da postoje ružičaste, ljubičaste i plave vrste što je potpuno pogrešno. Naime, boja cveta kod krupnolisne hortenzije nije slučajna, već zavisi od pH vrednosti zemlje. Što je tlo kiselije, cvetovi su plavlji, a sa smanjenjem kiselosti zemljišta smanjuje se i intenzitet boje cveta, pa često viđamo i hortenzije ružičastih nijansi. Ipak, na boju se može uticati.
Nekada su žene, u želji da im hortenzije budu plave, dodavale u vodu kojom su ih zalivale mastilo za nalivpero i uspevalo im je. Postoji i hortenzija u potpuno beloj boji i mnoge dame smatraju je za najlepšu. Bele vrste su vrlo često korišćene za pravljenje venčanih buketa.
Naziv biljke (Hydrangea sp.) potiče od grčke reči hydro što znači voden, dakle iz samog naziva se može zaključiti da se radi o biljci koja ima vrlo visoke zahteve u pogledu vode. Osim vode, hortenzija zahteva i bogato zemljište, bez kreča . Takođe joj odgovaraju svetla mesta zaštićena od direktnog sunca i polusenka. Mnoge vrste nisu otporne prema niskim temperaturama.
Svi delovi biljke su otrovni. Ne izazivaju probleme pri dodiru, ali su opasne ako se progutaju – izazivaju stomačno-crevne smetnje, smetnje u srčanom ritmu ili radu srca uopšte, kao i promene u funkciji nervnog sistema.
Hortenzija krasi vrtove, bašte, prostrane terase i male balkone. Bila je cvet naših baka pa nas vraća u detinjstvo i budi uspomene. Kažu da je simbolika ovog ukrasnog žbuna pomirenje ljubavnika ili bračnih parova, a da buket hortenzija označava mir u kući. Takođe označava i srdačnost, a veruje se i da smiruje um.
U Japanu se vrsta Hydrangea serrata koristi za biljni čaj (ama-cha / ama-ča) što znači slatki čaj. Listovi ove hortenzije sadrže supstancu koja razvija sladak ukus (phillodulcin). Za puniji ukus, sveži listovi se savijaju, kuvaju na pari i suše, i tako se dobiju tamnosmeđi listovi čaja. Ama-cha uglavnom se koristi za kan-butsu-e (ceremoniju Budinog kupanja) 8. aprila svake godine — dan za koji se u Japanu veruje da je Budin rođendan. Ama-cha poliva se po kipu Bude i služi se ljudima koji prisustvuju ceremoniji.
Gajenje i nega
Najjednostavniji način za razmnožavanje hortenzije je reznicama koje se uzimaju u julu ili avgustu – zabodite ih u pesak u koji ste dodali treset, održavajte podlogu vlažnom i držite ih na temperaturi od oko 15 stepeni.
Idealno vreme za presađivanje i premeštaj biljke je sledeća godina u proleće.
Najbolje je hortenzije saditi na polusenovitim vlažnim mestima, nikako na prejakom suncu jer će listovi i cvetovi klonuti.
Iako podnose i najhladnije zime, posadite ih na zaklonjena mesta da biste zaštitli cvetne pupoljke.
Hortenzijama ima velike potrebe za vodom, ali ne podnose preteranu vlažnost. Zalivajte ih kišnicom. Tokom sušnih dana, neophodno je vrlo obilno zalivanje.
Nikada hortenziju nemojte potpuno orezati jer ćete tako otkloniti okca koja nose cvetove za narednu sezonu i koja su zadužena za razvoj biljke.
Izbegavajte konstantnu vlažnost zemlje u saksiji sa hortenzijom. Ako je zemljište stalno vlažno, koren može da oboli ali i da se ošteti čitava biljka, pa čak i da istruli.
Hortenzije najbolje uspevaju u blago kiselom glinovitom zemljištu, bogatim humusom i koje zadržava vlažnost. PH vrednost treba da bude izmedju 4 i 4,5. Najbolje uspeva u zemlji gde nema krečnjaka.
U bašti će hortenzija sasvim dobro podnosti jesenje hladne temperature. Pri kraju jeseni dovoljno je da je ogrnete zemljom, lišćem ili grančicama jele.
Izdanci pojedinih vrsta hortenzija trebalo bi da se skrate posle poslednjih mrazeva i to na dužinu od oko pola metra. Ipak, većina sorti ove biljke ne traži orezivanje.
Jedino za potrebe postizanja željenog oblika biljke, hortenzije možete orezati nakon cvetanja.
Hortenziju može da napadne crveni pauk od štetočina, a tu su i gljive i bakterije. Najčešće bolesti su pepelnica, pegavost lista, palež i truljenje korena. Sva sredstva za zaštitu hortenzije možete pronaći u poljiorivrednim apotekama.
Foto: Pixabay
