Visok sadržaj proteina i niska kalorična vrednost jesu glavni razlozi hranljivosti gljiva. Razlikuju se od biljaka jer sadrže sve esencijalne, važne aminokiseline potrebne za ljudski organizam, a isto tako razlikuju se od životinjskih namirnica jer sadrže minimalne količine lipida, odnosno, masti.

Najveći deo njihove mase čini voda 77 – 93%. Najviše imaju proteina, čak 75%, a ostalo su druga organska jedinjenja. Gljive imaju veoma malo ugljenih hidrata, šećera, što ih sa predhodno navedenim karakteristikama hemijskog sastava čini izuzetnom hranljivom namirnicom.

Takođe, gljive su bogate manitolom, koji deluje na otekline u mozgu, na povišen pritisak u mozgu, na povišen pritisak u oku, a upotrebljava se i u prevenciji prestanka rada bubrega. Dobar su izvor vitamina B kompleksa, zbog čega su još od davnina nazivane šumskim mesom, dok u malim količinama sadrže vitamin A i vitamin C. Sadrže veliki broj minerala, ali njihova količina u gljivama prvenstveno zavisi od podloge na kojoj se uzgajaju.

Gljive su teško svarljive, pa se iz tog razloga preporučuju u umerenim količinama, najviše 1 kg različitih vrsta tokom jedne sedmice. I u ovako ograničenim količinama gljive regulišu procese metabolizma u ljudskom organizmu. Doprinose boljoj cirkulaciji, vezuju za sebe štetni holesterol i druge toksične materije i izbacuju ih iz organizma.

Podstiču povećavanje imuniteta, jer imaju jako antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Zaključuje se da redovnim konzumiranjem gljiva imamo osnovu za kvalitetniji život, pa i produžavanje ljudskog veka.

Izvor: dipl. inž. Ana Đorđević, PSSS Požarevac

Foto: Pixabay