Svojstva bundeve odavno su poznata u narodnoj i konvencionalnoj medicini. Hranljive i lekovite supstance nalaze se u takvoj kombinaciji da ih organizam lako usvaja i apsorbuje jer podstiču reapsorpciju ostalih hranljivih materija.

Bundeva se uzgaja ne samo zbog jestivog ploda, nego i zbog semenki. Kao namirnica, semenke bundeve imaju neuporedivo veću hraniljivu vrednost od mesnatog dela, a čini oko 10 odsto težine ploda. Bogate su mastima (45%), belančevinama (oko 25%) i ugljenim hidratima (oko 18%). Znatno su bogatije i vitaminima i mineralima, posebno gvožđem, fosforom, kalijumom i kalcijumom.

Energetska vrednost semenki dvadesetak puta je veća od energetske vrednosti mesnatog dela bundeve. Sadrže i niz drugih korisnih sastojaka, od celuloze i pektina do fitosterina, fitina, silicilne kiseline i drugog. Semenke bundeve odlično su sredstvo protiv crevnih parazita, najčešće se preporučuju kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv dečijih glista.

Kako bismo sačuvali što više hranljivih sastojaka, semenke bi trebalo oljuštiti neposredno pre upotrebe, pri čemu se ne sme ukloniti tanka, sivo-zelenkasta opna koja je bogata hranljivim sastojcima.

Ulje iz semenki dobijeno hladnim postupkom lako je probavljivo, a koristi se za pripremu raznih salata. Ulje bundeve je tamno zeleno-smeđe boje, sadrži esencijalne masne kiseline – oko 45% linoleinske, 25% oleinske, 30% palmitinske i stearinske kiseline i lecitin, koji je prirodni emulgator koji otapa zakrčenja u krvnim sudovima.

Foto: Pixabay