Iako neuglednog izgleda, kopriva (Urtica dioica) se ubraja među najcenjenije lekovite biljke, a njena najprepoznatljivija karakteristika jesu cvetovi i listovi prekriveni žarnicama.

Stari Grci i Egipćani su koristili koprivu za masažu protiv reumatskih bolova i artritisa, a Rimljani kao hranu i lek. Interesantno je da su ljudi još u bronzanom dobu upotrebljavali koprivu za pravljenje tkanina. U istu svrhu korišćena je i za nemačke uniforme u I svetskom ratu.

Najčešće se u prehrambene svrhe koriste list i koren koprive, dok je koren naša primenu u industriji proizvodnje boja za dobijanje žute boje.

Najznačajnije je napomenuti da kopriva sadrži izuzetno velike količine gvožđa. Bogatstvo ovim mineralom čini je najboljim prirodnim lekom protiv anemije, smanjuje sklonost ka krvarenju, ublažava preobilna krvarenja i prečićava krv. Pored gvožđa, ostali minerali koje kopriva sadrži su kalcijum, magnezijum, fosfor i silicijum.

Kopriva je pravi multivitaminski kompleks. Najbogatija je vitaminom C, ali, s obzirom na to da se ne konzumira u svežem obliku jer može da izazvove probleme sa probavnim sistemom, veliki deo ovog vitamina gubi se termičkom obradom. Preporučuje se blanširanje listova, pri čemu se manje gubi ovaj dragoceni vitamin, a ujedno se vlakna koja žare uništavaju. Pored vitamina C, kopriva sadrži u značajnoj meri i vitamin A, B2, B5 i K.

U izuzetan sastav koprive ulaze i tanini, karoten, lecitin i brojne aminokiseline, belančevine i ugljeni hidrati što je čini lekom za mnoge bolesti, pri čemu ujedno vraća energiju i snagu organizmu i podiže odbrambenu moć imunosistema. Poseduje antibakerijska, antivirusna, protivupalna, diuretička svojstva, smanjuje bol i zaustavlja krvarenje.

Ubrzavanjem izlučivanja tečnosti iz organizma utiče i na regulaciju krvnog pritiska. Stimuliše rad jetre i pankreasa, pomaže kod oralnih infekcija (upala desni i angine), kao i kod oboljenja kao što su ekcem, akne i prekomerno opadanje kose. Kopriva doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi, pomaže kod nesanice i nervoze.

U periodu posle zime, kad se javlja prolećna iscrpljenost i zamor, kopriva je odlična za oporavak organizma. U proleće se skupljaju lišće i vrškovi ili kompletne mlade biljke sa stabljikom, a tradicionalno se bere na Veliki Četvrtak i Veliki Petak.

Takođe u proleće, ali i jesen, sakuplja se korenje ove biljke, a u avgustu semenje.

Preporučije se čaj od koprive koji se priprema tako što se supena kašika dobro oprane i sitno iseckane koprive prelije sa 2 dl ključale vode i ostavi da odstoji par minuta. Čaj procediti i piti ga dok je mlak i u malim gutljajima.

Osim čaja, od koprive se mogu napraviti mnogobrojna ukusna jela kao što su čorbe, pite, rolati, salate i slično. Ovaj dragocen i jeftin lek sa širokim blagotvornim dejstvom trebalo bi što češće da se nalazi na našim trpezama.

Izvor: dipl. inž. Ana Đorđević, PSSS Požarevac

Foto: Unsplash, Pixabay