Božić je najradosniji praznik, jer je tada u Vitlejemu rođen Isus Hrist, po hrišćanskom verovanju sin Božji – Spasitelj sveta. Njegovim rođenjem započela je hrišćanska era.
Božić se proslavlja od apostolskih vremena i prva proslava Božića o kojoj postoji zapis bila je u Rimu 354. godine. Dan Hristovog rođenja je za hrišćane praznik rađanja novog života, pomirenja, pa svi koji su bili u zavadi treba da se pomire na Badnji dan ili Božić.
Pravoslavlje koje dominira istočnim hrišćanstvom drži se izvornih učenja nastalog u doba Isusa Hrista iz vremena nepodeljene hrišćanske crkve. Po ovom učenju proslava Božića traje tri dana. Prvi dan je najznačajniji i najbogatiji raznim običajima. Postoje razlike i sličnosti proslave Božića kod pravoslavnih naroda, čak i razlike u pojednim krajevima iste zemlje, ali je liturgijski i molitveni deo isti za sve.
Po narodnoj tradiciji, prvog dana Božića se ne odlazi u goste i ne primaju se gosti, osim polažajnika koji se posebno dočekuje. Obično je to mlađi, stasiti muškarac, batlija kojeg prati sreća i on simbolizuje mudrace sa Istoka koji su se poklonili novorođenom Isusu Hristu. Polažajnik čestita praznik domaćinu i daruje domaćinstvo s parom, zatim „džara vatru“ i izgovara: „Koliko varnica toliko parica, sreće, zdravlja, ljubavi i ostvarenih želja…“ Ukućani odgovaraju: „Amin, Bože daj“. Polažajnik je celodnevni gost koji se ispraća sa darovima- košuljom, čarapama i božićnim kolačima, a ovaj običaj se zadržao još jedino kod Srba. Od Božića, kad se i zavađeni mire pa do Bogojavljanja (19. januar) običaj je da se ljudi pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi“ i otpozdravljaju „Vaistinu se rodi“.
Božić obilije brojnim narodnim običajima koji imaju za cilj da zaštite domaćina, ukućane i daruju domaćinstvu napredak. Jedan od tih običaja koji se praktikuje u seoskim domaćinstvima u pojednim delovima Srbije je – darivanje vode, jer se verovalo da u vodi žive duhovi predaka. Naime, pre izlaska sunca na Božić bunar ili izvor se posipaju žitom i kite, potom se zahvata voda u koju se stavlja bosiljak, crvena jabuka i pupoljak drena „radi zdravlja“. Tom vodom majke ujutru na Božić umivaju decu, a običaj je da ukućani pojedu i po pupoljak drena i popiju malo vode kako bi tokom cele godine bili zdravi kao dren. Sa ovom „nenačetom“ vodom se mesi i česnica – Božićni kolač koji se mesi u čast Isusa Hrista i simboliše njegovu povojnicu. Srebrni ili zlatni novčić u česnici simbol je zlata kojim je darivano Božje novorođenče. Česnica se lomi isključivo rukama i veruje se da član porodice koji pronađe novčić u svom komadu česnice imati svakojakog berićeta.
Drugi, važan deo Božićnog ručka je pečenica (najčešće prase, negde i jagnje) koje domaćin seče od leve plećke. U pojedinim delovima Srbije, običaj je da se srce iz pečenice seče na onoliko delova koliko ima ukućana. Svako pojede po parče, da bi u narednoj godini bio „srčan“, odnosno hrabar.
Kako je Božić praznik dece u pojedinim krajevima Srbije majke su pored česnice deci mesile i posebne figure od testa – šake za dečake i pletenice za devojčice kako bi porodica bila složna i jedinstvena, a da se deca ne svađaju tokom godine. Božićna trpeza je uvek bogata i obiluje brojnim specijalitetima od domaće supe, do raznih đakonija kao što su pitice, rolnice, salate, pa ko šta voli. Za desert se služe kolači (baklave, tulimbe i razni sitni kolači) mada domaćice poslednjih godina prave i torte.
U nekim srpskim sredinama pije se isključivo crveno vino (simbol Hristove krvi koju je prolio na Golgoti) dok je rakija i drugo žestoko piće strogo zabranjeno – „da čeljad ne bi dobila groznicu i da muški ukućani ne bi besneli preko godine“. U drugim krajevima je, pak običaj, da se baš na Božić pije kuvana rakija, mada vino ima daleko veću upotrebu, jer „čokot vinove loze i grožđe simbolizuje život i spasenje“.
Dekoracija stola treba da bude svečana, ali jednostavna uz obaveznu voštanu sveću.
Postoji verovanje da je dobro na Božić započeti neki posao kako bi ukućani i domaćinstvo bili napredni i bogati tokom cele godine. Započinjanje posla je simbolično, jer je za Božić, kao i za sve druge hrišćanske praznike koji su obeleženi crvenim slovom u crkvenom kalendaru, važila izričita zabrana rada. Običaj je da se ukućani međusobno daruju na Božić, pa je otuda došlo do verovanja da je Božić bata pandan Deda Mrazu. Međutim, teolozi to tumače drugačije. Bata u ovom slučaju nije imenica, već označava prezent glagola batati, odnosno koračati, stupati. Božić bata zapravo znači da Božić (sin Božji) korača, dolazi kako bi doneo radost i blagostanje. O Božiću narod je spevao mnoge pesme. Čak je i čuveni srpski pesnik Jova Jovanović Zmaj napisao pesmu „Božić, božić bata“ u kojoj kaže:
„Danas celim svetom heruvimi lete,
Danas će se rodit’ Hristos malo dete.
Danas nema tuge, danas boli ćute,
Sve su danas misli naše Nebu podignute.
Današnja je noćca od suvoga zlata – Božić, božić bata…“