I Italijani znaju koliko su dobra vina sa „Tri Morave“

120

Trstenik je odvajkada poznat po dobrom grožđu i vinu, a ljubiteljima kvalitetne srpske kapljice i samo pominjanje reči „Tri Morave“, kojom se označava ovaj vinogradarski predeo, golica nepca. To znaju i vinski majstori Italijani, koji su 2015. godine na ocenjivanju u Bergamu dali zlatnu medalju za prvo vino koje je na neko takmičenje poslala Vinarija „Magaza“.

– Naše vinogorje je jedno od najlepših, ali i najveće po površini pod lozom u Srbiji. To mora da da kvalitet koji prepoznaju i u svetu  – s ponosom za AgroTV kaže Bojan Milanović, vinar i vinogradar, vlasnik Vinarije „Magaza“.

Od tog prvorođenog, a odmah nagrađenog merloa do danas, u „Magazi“ su napravili i tamjaniku belu i crnu, barikirani šardone i merlo selekciju.

– Sa crnom tamjanikom smo radili tri godine i nismo uspeli da dobijemo zadovoljavajući rezultat. Tek berba 2019. je dala ono što se nama sviđa i napravili smo roze, možda prvi od te sorte u Srbiji. Zato i ima poseban naziv „magija“ – objašnjava Milanović.

Magiju iz „Magaze“ ali i ostalih uglednih srpskih vinarija ljubitelji vina će tek osetiti, najavljuje Milanović, kada na tržište budu izašla odabrana barikirana crvena vina iz berbe 2019. godine.

– Mislim da će to biti stvarno vrhunska vina – uveren je ovaj vinar.

Milanović se, za razliku od mnogih srpskih vinara, nije opredelio da svoju vinariju nazove po sopstvenom prezimenu, već je odabrao reč koja je u srpskom ostala iz „turskih vremena“, kao oznaka za mesto gde se čuva nešto vredno – magacin ali i radnju, prodavnicu ili radionicu.

– Kad već imamo kamen ploču u staroj zgradi na kojoj je uklesano da je to magaza braće Milanovića i sinova, izgrađena 1946. godine, onda se i ime nametnulo – kaže Bojan za AgroTV.

Današnja „Magaza“ nastala je od vinarije u kojoj su Bojanovi preci mahom flaširali i prodavali tuđe vino koje su dobijali kao kompenzaciju za kalemljenje, ali danas je to prava proizvodnja vina kapaciteta do 20.000 litara godišnje.

– Otkad znam za sebe, bio sam u podrumu i oko vina. Kada smo supruga i ja od ženinog strica dobili neku zemlju 2008. godine, odmah smo posadili lozu, što za stono što za vinsko grožđe. Četiri godine kasnije počeli smo i da pravimo vino, ljudima se to svidelo, poslali smo prvo vino u Italiju, neočekivano osvojili zlato… i onda nismo imali kuda nego da ozbiljno krenemo u posao – priseća se Bojan.

A posao se samo tako i može raditi jer, ističe Bojan Milanović, konkurencija je danas takva da na sajmovima ne možete naći vino koje ima manu.

Izvor: 24sedam, Agro TV

Foto: Agro TV