U Beogradu više od 300.000 ljudi živi od poljoprivrede u više od 33.000 registrovanih gazdinstava. I, iako je šira teritorija prestonice u pitanju, ne radi se tu o proizvodnji na okućnici, pokazuje primer porodice Tabaković iz Velike Moštanice.
Tabakovići godišnje naprave i na tržnici glavnog grada Srbije prodaju pola miliona glavica zelene salate. Za to im je bilo potrebno više od nekoliko decenija ulaganja i rada, kao bi danas imali 55 ari pod plastenicima i dva hektara na otvorenom prostoru.
Na severnom obodu Šumadije, na obronku Avale i 25 kilometara od beogradskih Terazija, u gradskoj opštini Čukarica, Tabakovići su, kažu, starosedeoci. Velika Moštanica danas živi od uslužnih delatnosti, malo ko se bavi poljoprivredom i svi su poslom ili školom vezani za Beograd.
Tabakovići su svoju poljoprivrednu proizvodnju počeli sa paradajzom i krastavcem, ali onda su dobili „ponudu koja se ne odbija“. Ponuđeno im je da uzgajaju zelenu salatu za prodaju u jednom velikom trgovinskom lancu.
– Ponuda nije mogla da se odbije jer je proizvodnja celogodišnja, a ima sigurnu prodaju – kazao je Dejan Tabaković za Agro TV u emisiji „Srpski domaćin“.
Iako su počeli sa svima poznatom putericom, u proizvodnji za trgovca su se opredelili za ukrasnu, tzv. reckavu salatu, sorti kristal, lolobjonda, lolorosa… Počeli su sa malim plastenicima, od jednog ara i sa 1.500 glavica salate.
– Proizvodnja salate je izuzetno zahtevna, pogotovo leti i zimi. Treba je zaštititi od 40 stepeni leti, ali i od zimskog mraza, i to 150 dana tokom zime. To je velika muka u malom plasteniku, dok veliki, sa duplim zidom, donekle olakšava posao – objašnjava Dejan.
Gajenje je savremeno, na malču i sa sistemom navodnjavanja „kap po kap“. U malim plastenicima folija na kojoj se uzgaja salata je ručno postavljena, dok je u velikim to urađeno mašinski. A „samuj“ mašinu je osmislio i patentirao sam Dejan Tabaković.
– Smislili smo nekoliko mašina kako bismo sebi olakšali posao. Od mašine za vađenje rasada do postavljanja folije za podlogu. Naravno, imamo i fabričke mašine, iz Italije, kojima se za dva sata obavi posao za koji je ručno potrebno tri dana – objašnjava Dejan.
I plastenike su sami napravili, i one velike od pet ari, i tako uštedeli 40 odsto novca za troškove. A jedan ovakav veliki plastenik košta između 15.000 i 20.000 evra.
Dejan ne ovome ne staje. Već danas razmišlja o upotrebi dronova u proizvodnji.
– Sve što može da doprinese proizvodnji, treba i da se upotrebi. Proizvodnju ćemo svakako širiti, jer stasava troje dece koja će pripomoći – zaključuje Dejan Tabaković za Agro TV.
Izvor: Agro TV, 24sedam
Foto: Agro TV
