U 113 zemalja širom sveta proizvodi se šećer, u 42 od njih iz šećerne repe. To su prvenstveno države sa umerenim klimatskim uslovima, poput onih u Zapadnoj, Centralnoj i Istočnoj Evropi, Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i Japanu. Globalno se godišnje šećerna repa izvadi sa oko pet miliona hektara.
Proizvodnja bioetanola, koja zahteva dodatne površine pod šećernom repom, često je povezana sa proizvodnjom šećerne repe. Pored toga, naročito u Nemačkoj, sve je više prisutna praksa korišćenja šećerne repe u biogasnim postrojenjima radi dodavanja supstratu koji sadrži pretežno kukuruz. Ključnu ulogu u tome ima činjenica da šećerna repa spada među kulture sa najvišim prinosom suvih materija u lako fermentabilnom obliku.
Kompanije i proizvođači šećera u EU pripremali su se za liberalizaciju tržišta od 2017. godine. Međutim, posle pet godina tržišne liberalizacije jasno je da se planska proizvodnja za globalno tržište ne može isplatiti bez državnih subvencija. Konkurentnost zavisi i od optimizovanog korišćenja kapaciteta postojećih sistema, što je dovelo do restrukturiranja i zatvaranja pojedinih fabrika.
I pre sukoba u Ukrajini, loši prinosi zbog vremenskih uslova i pojave bolesti, a trenutno i napadi insekata doveli su do smanjenja površina pod repom, niže proizvodnje šećera, nestašica i porasta cena šećera i repe. Ove probleme dodatno pojačavaju visoki troškovi energije za proizvodnju i preradu.
Uprkos tome, „bum“ u gajenju šećerne repe tokom prethodne decenije i velika potražnja za pouzdanom mehanizacijom, zamenjeni su poslednje dve godine fazom „statusa kvo“, pre svega zamenom i obnovom korišćenih mašina.
I sada je glavni princip izvaditi što potpunije šećernu repu sa njive uz minimalne gubitke i mogućnost privremenog skladištenja u meri u kojoj to klimatski i fitosanitarni uslovi dozvoljavaju. Stručnjaci ističu da šećerna repa danas ima veći prinos korena i šećera zahvaljujući oplemenjivanju i napretku u tehnologiji gajenja, što poboljšava efikasnost prerade. Istovremeno, sve veći prinosi zahtevaju transport većih količina sa njiva.
Ovi faktori direktno utiču na zahteve za savremenu mehanizaciju: zaštita zemljišta, niski gubici, minimalna oštećenja, odsustvo zelenih ostataka, jednostavno i automatizovano upravljanje uz pouzdanost i ekonomičnost.
Na tržištu mašina za vađenje šećerne repe dominantne su velike samohodne mašine, najčešće šestoredne, a sve češće devetoredne i dvanaestoredne, sa među-bunkerima. Od prvih modela iz 1974/75. godine („Südzucker-Betaking 3000“ i „Holmer-System Paintner“) mehanizacija je značajno usavršena.
Ne postoji jedinstveni trend po pitanju optimalnog razmaka redova (30, 45, 50, 56 ili 60 cm). Važno je da mašina može da izvadi oko 100.000 biljaka po hektaru uz minimalno oštećenje.
Napredne mašine sa više redova posebno su efikasne u smanjenju oštećenja, gubitaka i procenta zemlje iznetog sa njive. Dvanaestoredne mašine zahtevaju dodatnu logistiku na njivi. Teške priključne mašine (vučene) opstaju samo u ravničarskim regionima Severne Amerike i crnicama Istočne Evrope, gde je brzina vađenja presudna, a transportne širine nisu strogo regulisane.
Promene u zahtevima za kvalitetom šećerne repe (za biogas ili dugotrajno skladištenje) podstiču inovacije. Visoka mobilnost, upravljivost i pouzdanost ključni su za efikasan rad. Posebna pažnja posvećuje se ergonomiji kabine i obuci vozača.
Mašine se sve više oslanjaju na kamere, tač ekrane, automatizovane procese i napredne senzore.
Ulaganja u razvoj automatizovanih sistema vožnje i podešavanje brzine shodno opterećenju postaju standard.
Američka praksa skidanja lišća pomoću gumenih i čeličnih radnih delova dovela je do savremenog razvoja sistema minimalnog odsecanja glave repe.
Efikasna prerada zahteva neprekidan utovar u toku kampanje. Samohodni čistač-utovarivač „Maus“ ima ključnu ulogu u tome. Svi proizvođači prešli su na ulaznu širinu od 10 metara.
Glavni izazovi u poslu su: rad u mokrim uslovima, lepljiva zemlja i potreba za većim kapacitetom čišćenja (sada najčešće 7 valjaka).
Kod harvester mašina dominira turbinska tehnologija čišćenja, kod „Maus“ mašina – valjkasto čišćenje.
Za šećerane posao se završava predčišćenjem i procenom kvaliteta. Za biogas postrojenja neophodno je dodatno čišćenje, suvo ili mokro, i uklanjanje kamenja. Siliranje cele repe postalo je standard zbog manjih gubitaka.
Kompaktne mašine koriste fizička svojstva repe i mogu raditi stacionarno ili mobilno, sa ili bez pranja.
Elektronika dominira u funkcijama upravljanja i kontrole: tač skrin, automatizacija promenljivih podešavanja, integrisani sistemi za dokumentaciju rada, telematika, povezivanje sa šećeranama i biogas postrojenjima.
Ovo omogućava planiranje transporta, efikasnije korišćenje mašina i smanjenje troškova.
Samohodne mašine sa 6, 9 i 12 redova i najnovijom tehnologijom guma omogućavaju niži pritisak na tlo (1,4 bara), veću kontaktnu površinu, bolju stabilnost i manje sabijanje zemljišta.
Vučene mašine „preživljavaju“ samo u vrlo specifičnim regionima. Transportne prikolice sa gusenicama sve se više koriste.
Čišćenje i utovar pomoću „Maus“ utovarivača ostaju ključni deo logistike. U zemljama gde se obavlja predčišćenje na parceli, samohodni „Maus“ od 10 m predstavlja standard. Mnogo manjih vučenih mašina razvija se samo za specijalne namene (naročito uklanjanje kamena).
Digitalno povezivanje setve, nege, vađenja, skladištenja i transporta optimizuje celu proizvodnju. Kabine i radni uslovi vozača postaju sve važniji.
Telemetrija i ugrađene vage poboljšavaju praćenje i optimizaciju procesa. Proizvođači konstantno rade na smanjenju težine mašina, dužem veku delova i nižim troškovima.
Savremena tehnologija značajno povećava konkurentnost proizvodnje šećerne repe za šećer ili biogas. Najnovije inovacije, zasnovane na automatizovanom radu pod kontrolom senzora, već su dostupne na tržištu.
Poruka ostaje ista: moderna, pouzdana tehnologija i dobro obučeni vozači direktno utiču na konkurentnost repe i šećera.
Izvor: A. Milić/Poljoprivrednik
Foto: Envato