Inovacije u zimskom prskanju voćaka

312

Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka. Međutim, naučno-inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka.

Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg sa jedne i jeftinijeg proizvoda sa druge strane, nametnuli su novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Bakar je korišćen višedecenijski i njegovo taloženje u zemljištu prouzrokuje brojne štetne posledice po zdravlje bilja. Takođe, mineralno ulje u količinama koje su delotvorne za suzbijanje prezimljujućih formi štetočina (a to je 30 litara ulja po hektaru) je stavka čija se ekonomska opravdanost dovodi u pitanje.

Sa druge strane, sumpor i kreč su među najjeftinijim sredstvima za zaštitu bilja, a i te kako su efikasna. Hemijske kuće su radi što većeg profita zbog prodaje bakarnih i uljnih preparata marketinški potisnule sumpor i kreč, što nije slučaj u voćarski mnogo razvijenijim zemljama gde je ova kombinacija na početku vegetacije neizostavni tretman u zaštiti. Zato mnogi stručnjaci preporučuju primenu sumporno-krečne čorbe za tretiranje voćnih vrsta na početku vegetacije.

Sumpor deluje i kontaktno i isparenjima na prezimljuće forme štetočina (u prvom redu vaši i grinje) i biljnih bolesti, dok kreč ima funkciju što boljeg fiksiranja sumpora na površini biljke. Takođe, kreč produžava dejstvo sumpora i čini ga netoksičnim za biljku. Ono što je zanimljivo je da novija istraživanja pokazuju da i sam kreč deluje kao jak kontaktni fungicid i baktericid.

Generalna preporuka kod svih voćnih vrsta u fazi burbrenja pupoljaka primeniti 18 kg sumpora u prahu i 10 kg negašenog kreča na 1.000 litara tečnosti. Najkvalitetnija priprema ove mešavine se sastoji u tome da se prvo u manjoj količini vode ukuva negašeni kreč postepenim dodavanjem sumpora u prahu, a tek posle hlađenja sjedini sa ostatkom vode i posle toga upotrebi. Jako je bitno da se procede kroz gazu eventualne nečistoće i primese koje nisu rastvorene i dobro pormešane kako ne bi došlo do zapušenja dizni. Poželjno je za ovaj tretman, radi lakše aplikacije, koristiti što veći promer dizni za prskanje.

Kad je reč o količini utrošene količine tečnosti za prskanje po hektaru – za svakih metar rodnog dela stabla voća koristiti minimum 500 litara tečnosti. To znači da se mladi voćnjaci tretiraju sa 500, a voćnjaci u punom rodu, kao i oni sa redukovanim sistemom rezanja i sa velikim krošnjama, i do 1.500 litara tečnosti po hektaru. Potrebno je naglasiti da je svako stablo potrebno detaljno okupati prilikom tretmana.

Napomena je da se sam momenat tretiranja ne sme promašiti jer može doći do izostanka efekta, ali i do ispoljavanja fitotoksičnog efekta na voćke. Ukoliko se porani sa tretmanom postoji šansa da eventualne padavine odstrane preparat sa biljke i time izostane efekat, a ukoliko se zakasni i pupoljak već pukne ova mešavina može „spaliti“ mlado biljno zeleno tkivo. Pravi trenutak za primenu je faza bubrenja pupoljaka. U toku vegetacije se ova mešavina može primenjivati i kao preventivni fungicid za većinu gljivičnih infekcija, ali u osam puta razblaženoj koncentraciji.

Izvor: mast. inž. polj. za zaštitu bilja Dušan Stojanović, PSSS Niš

Foto: Free Images


reklama