Invazivne vrste su organizmi koji su uneti namerno ili slučajno na neko područje na kome nisu prirodno rasprostranjeni i imaju sposobnost da se adaptiraju i prežive uzrokujući negativne uticaje na zatečeni ekosistem čoveka.

Prema saznanjima, 10% unetih vrsta se odomaći, a 10% od njih postane invazivno. Registrovani su u svim delovima sveta, sa različitim uticajem na čoveka, uzrokujući često štetne efekte na životnu sredinu.

Ove vrste štetočina u biljnoj proizvodnji odlikuju izrazite sposobnosti da se intenzivno razmnožavaju, postignu veliku gustinu i pokrovnost. Na taj način, lako istiskuju zavičajne (autohtone) vrste s njihovih staništa, menjaju strukturu i sastav biljnih zajednica i smanjuju ukupno bogatstvo vrsta. Unete u nova staništa, ovakve vrste mogu postati štetne i predstavljati opasnost za životnu sredinu i čoveka.

Prema do sada utvrđenim činjenicama, može se reći da su invazivne vrste prepoznate kao jedna od glavnih pretnji biološkoj raznovrsnosti. U svaremenoj biljnoj proizvodnji najčešće se radi o insektima, a zatim o korovima i prouzrokovačima bolesti.

Među najpoznatijijm i najštetnijim invazivnim vrstama insekata koje već duže vreme postoje u Srbiji su Diabrotica virgifera – kukuruzna zlatica, Ostrinia nubilalis – kukuruzni plamenac i Helicoverpa armiguera – pamukova sovica.

Poreklo ovih organizama je iz toplijih predela, kao što su Azija, Afrika, Mediteran. Samim tim pogodni uslovi za njihov razvoj su toplo i sušno leto i jesen. Najpoznatiji primer veoma dobre prilagodljivosti je Harmonia axyridis – višebojna azijska bubamara, uvezena u Evropu kao biološko sredstvo za suzbijanje biljnih vašiju u plastenicima. Poreklom je iz Azije, a u Srbiji se nalazi od 2008. godine. Njena štetnost se ogleda u tome da u nedostatku biljnih vašiju oštećuje plodove voćnih vrsta i grožđa, u kasnu jesen, što štetno utiče na kvaltet vina.

Zahvaljujući svojim osobinama ima visok potencijal rasprostiranja na velike površine, čime vrši uticaj na ostale domaće insekte ugrožavajući njihov opstanak, a naročito domaću bubamaru, koja je veoma korisna vrsta. U poslednje vreme je sve prisutnija i Halyomorpha halys – braon-mramorasta stenica, koja je polifag, što znači da se hrani velikim brojem biljnih vrsta. Iako ima samo jednu generaciju godišnje, štete od nje su sve veće. Larve se izležu u junu, a štete pričinjavaju u julu i avgustu na plodovima u različitim fazama razvića, sisajući sokove čime upropašćuju njihov kvalitet. Primena insekticida je veoma problematična s obzirom na veličinu i otpornost insekta i vreme preostalo do berbe.

U novije vreme, posle sve većeg porasta prosečne godišnje temperature, povećava se broj novih vrsta insekata koje pričinjavaju štete.

Bemisia tabaci – leptirasta vaš duvana, je polifagna vrsta, štetočina plastenika i staklenika. U toku godine ima veliki broj generacija čiji se razvojni stadijumu prepliću. Prenosilac je biljnih virusa, a karakteristična po velikoj količini medne rose koju luči po biljci, gde se zatim razvijaju čađavice koje ugrožavaju lisnu površinu i uništavaju tržišnu vrednopst plodova.

Većina invazivnih vrsta ima izrazito veliki broj generacija u toku godine. Neke od njih se nisu još dovoljno prilagodile pa je taj broj manji nego u zemljama porekla. To govori o nestabilnosti njihovog opstanka na ovim prostorima.

Problematika suzbijanja novijih invazivnih vrsta je složena zbog načina života ovih organizama, a samim tim i vremena pričinjavanja šteta. Drosophila suzukii, azijska voćna mušica, napada sočne plodove maline, jagode i drugih voćnih vrsta pred samo zrenje, kad su mogućnosti izbora insekticida veoma ograničene, zbog karence.

Sa druge strane, neke od njih se razvijaju čak dve i više godina, kao što je žilogriz, ali skriveni način života je ključni faktor njihovog opstanka. Odrasli insekti žilogriza kratko žive u krošnji voćnih vrsta, hraneći se lišćem, a njihove larve se ubušuju u stablo gde se hrane u toku jedne do dve godine. Šteta je na kraju totalna, a suzbijanje larve koja se ubušila u stablo, skoro nemoguće.

Posebna grupa novih invazivnih štetnih insekata su moljci. Noćni način života ovih insekata im je omogućio da neprimećeno prežive određene stadijum odraslih jedinki u kome se razmnožavaju i polažu jaja. Nakon izleganja i ubušivanja larve u biljku, suzbijanje je veoma otežano. Tuta absoluta – moljac paradajza, Phthorimea poerculella – krompirov moljac i Plutella maculipennis – kupusni moljac su rasprostranjeni u određenim oblastima Srbije, a u pojedinim godinama pričinjavaju velike štete na usevima.

Uzimajući u obzir okolnosti vezane za klimatske promene (povećanje prosečne godišnje temperature sa čestim sušnim periodima tokom leta i jeseni) prisutnost, prilagodljivost kao i način života invazivnih vrsta insekata, njihovo suzbijanje mora da predstavlja skup sveobuhvatnmih mera zaštite. U savremenoj biljnoj proizvodnji ovakav pristup zaštiti bilja predstavlja integralne mere zaštite, koje podrazumevaju najpre preventivne, a nakon toga i direktne agrotehničke mere. Integralne mere zaštite od invazivnih štetnih organizama trebalo bi da se planiraju u skladu sa uputstvima Prognozno-izveštajne službe zaštite bilja (PIS) Srbije, koja na osnovi praćenja meteoroloških podataka i biološkog razvoja štetočine i biljke domaćina, sačinjava modele zaštite po gajenim biljnim vrstama i za svaki štetni organizam ponaosob.

Izvor: dipl. inž. Eleonora Onć Jovanović, PSSS Padinska Skela