Ishrana koza pre pripusta

25

Koza je sezonski poliestrična životinja, što znači da se tera u određenom delu godine, a to za našu umereno kontinentalnu klimu opet znači u jesen (od avgusta do decembra), u periodu skraćivanja trajanja dnevne svetlosti.

Zbog toga je, vezano uz tu činjenicu, ali i tempiranjem vremena jarenja u periodu početka vegetacije, uobičajeni pripust koza (u kontinentalnom delu) oktobar-decembar.

Slušajući priče uzgajivača koza, koji su najčešće nezadovoljni brojem i porođajnom težinom, te zdravstvenim stanjem jarića (zbog kasnijih oboljenja), potrebno je upozoriti i naglasiti kako je kao i svaku životinju koja će biti gravidna, tako i kozu potrebno pripremiti kako bi iznela graviditet do kraja, te na kraju ojarila više zdravih jarića.

Takođe, vrlo često smo svedoci narodnih priča kako je koza „zahvalna životinja“, što znači da joj ne treba puno hrane. Istina, možda joj i nije potrebno mnogo hrane, ali ona mora da bude kvalitetna, što zavisi i o proizvodnom statusu pojedine životinje.

Koze će, kao i ostale životinje, ostvariti svoj nasledni potencijal za proizvodnjom mleka, mesa ili jaradi samo ako su dobile sve hranljive materije u potrebnim količinama.

To su životinje karakteristične po živahnosti i pokretljivosti (hodanju, penjanju, skakanju), te traženju i odabiru hrane što im omogućava preživljavanje i u oskudnim hranidbenim uslovima, pa se ova potreba mora zadovoljiti i u štalskom načinu držanja koza. Kad im je na raspolaganju veoma raznovrsna hrana, koze biraju kvalitetniji (hranljiviji) i ujednačeniji obrok u ponuđenoj vegetaciji, te zbog visoke selektivnosti mogu ostaviti i 50 odsto ponuđene hrane. Koze jedu skoro sve tipove rastinja, ali najviše vole grmlje i šiblje.

Uspešna reprodukcija koza, naročito u uslovima oskudne ishrane, zahteva dodatnu količinu energije tokom parenja, ali i u poslednja dva meseca graviditeta. Energetske potrebe ploda tokom prva tri meseca trudnoće su zanemarive, odnosno, koza se hrani na nivou uzdržnih potreba, ali u prvoj polovini četvrtog meseca one su čak i za 15 odsto veće.

Paša i brst su najjeftinija i najprirodnija hrana za koze. Prirodni pašnjaci i pustopoljine prekriveni sa svim vrstama biljaka dobar su izvor hranljivih materija za koze koje jedine među domaćim životinjama mogu znatan deo hranidbenih potreba zadovoljiti brsćenjem grmlja, šiblja, kao i lišća niskog drveća.

Na dobrom pašnjaku koze podmire i do 60% od potreba tokom leta i 35% tokom zime. Zato im se tokom sušnog letnjeg perioda i tokom zime mora davati dodatna hrana, prvenstveno koncentrisana.

Zrnjevlje žitarica je najbolji izvor energije za koze. Koze vole jesti celo ili lomljeno zrno žitarice. Sitnozrne žitarice i kukuruz su odličan izvor energije za koze koje se hrane zelenom krmom, pašom ili silažom. Ali, prevelika količina može izazvati probavne poremećaje, prvenstveno acidozu buraga i enterotoksemiju. Zato se koze moraju navikavati na lako svarljive ugljene hidrate iz žitarica tokom nekoliko dana, a njihova količina u obroku ne sme prelaziti 35% u suvoj materiji obroka.

U vreme zasušenja, koji se dešava u zimskom delu godine, hranidba koza se zasniva prvenstveno na senu i to 2,5-3 kg/dan i koncentratu do 300 g/dan, te eventualno senaže do 4 kg/dan (uz smanjenje količine sena). Tokom cele godine koze bi trebalo da imaju na raspolaganju mineralnu so za lizanje (so u cigli ili kolutu).

Odmah po jarenju, kako je u našem narodu uvreženo, kozama se daje topli napoj od mekinja, što je svakako izuzetno dobro zbog laksativnog efekta, ali ne sme se zaboraviti kako od tog trenutka imamo životinju koja će uskoro ući u punu laktaciju i ima potrebe i za oporavkom organizma od graviditeta i porođaja. Zato je potrebno kozi sastaviti kvalitetan obrok, koji će se sastojati od voluminozne (seno i/ili senaže) i koncentrisane (smesa izrađena od kukuruza, ječma, zobi i mekinja) komponente.

Mogućnost kontrole i upravljanja reprodukcijom koza najveća je tokom sezone pripusta, odnosno tokom pripreme koza i jarčeva za pripust. Dobro sprovedena priprema za pripust za rezultat ima: izraženije znakove teranja, veći broj ovuliranih jajnih ćelija, olakšanu koncepciju i mali procenat preganjanja, dobru plodnost, veći broj ojarene zdrave jaradi i na kraju veću proizvodnju mleka, što je preduslov ekonomičnosti i uspešnosti svake kozarske proizvodnje.

Izvor: dr vet. med. Marijan Gelo

Foto: Pixabay


reklama