Ishrana krompira

135

U poređenju sa ostalim usevima, krompir karakteriše izuzetno visoka produkcija biljne mase u kratkom vremenskom periodu. Za postizanje visokog prinosa, potrebna je ishrana dovoljnom količinom hranljivih materija tokom celog vegetativnog razvoja.

Krompir ima velike zahteve za hranljivim materijama za uspešan razvoj korena, izdanaka i krtola.

Količina i vrsta đubriva zavise od plodnosti zemljišta, planiranog prinosa, preduseva, izbora i namene sorte (konzumni ili prerada). U proseku, 10 tona po ha krtola iznosi: 50 kg azota, 25 kg fosfora i 75 kg kalijuma. Mineralnim đubrivima trebalo bi obezbediti 80-120 kg/ha N, 100-150 kg/ha P2O5 i 160-240kg/ha K2O.

Loš kvalitet krompira posledica je grešaka pri đubrenju. Prekomerno đubrenje može naneti veće štete nego koristi. Iz tog razloga neophodno je đubrenje planirati na osnovu agrohemijskih analiza zemljišta. Optimalno đubrenje ove kulture je sve značajnije s obzirom da više od polovine proizvedenog krompira odlazi u preradu, koja postavlja sve oštrije zahteve po pitanju kvaliteta. Svaki od osnovnih elemenata pri đubrenju utiče na svojstva krtola. Azota u zrelim krtolama ne sme biti više od 1% u suvoj materiji. Azot i sadržaj nitrata pokazatelj je kvaliteta krtola. Dozvoljen sadržaj fosfora u suvoj materiji krtole mora da se kreće u granicama 0,15-0,35%. Prihvatljiv sadržaj kalijuma iznosi do 2%. Kalijum najbolje pokazuje intenzitet đubrenja. Ukoliko dolazi do povećanja sadržaja kalijuma, smanjuje se sadržaj skroba, što pogoršava kvalitet. Magnezijuma u krtolama može da bude 0,07-0,1%, dok je kod sumpora granica 0,11%.

Prevelike količine đubriva ne povećavaju prinose, a sigurno smanjuju kvalitet krtola. Hraniva iz organskih đubriva (stajnjak) u načelu ne stvaraju probleme u kvalitetu krtola i osiguravaju dovoljnu količinu mikrohraniva.

Neophodan preduslov za uspešnu proizvodnju krompira, osim dobre snabdevenosti hranivima, je i dobra snabdevenost sa vodom. Optimalne količine vode u periodu od aprila do juna iznose oko 300 l/m2, pravilno raspoređene. U ovakvim uslovima sa dobrom obezbeđenošću sa hranivima možemo očekivati visoke prinose.

Đubrenje u sušnim uslovima ne ostvaruje željene rezultate, jer u takvim uslovima dolazi do zastoja u rastu. U sušnim uslovima ne preporučuje se folijarno đubrenje. U sušnom periodu sadržaj hranljivih elemenata u biljci znatno je veći od optimalnog. Zastoj u razvoju biljaka dolazi zbog nedostatka padavina i stoga u ovakvim uslovima sušni stres biljaka ne bi trebalo pojačavati i dodatnim đubrenjem.

Fosfor i kalijum se unose sa osnovnom obradom ili pre sadnje. Za postizanje stabilnog, visokog i kvalitetnog prinosa neophodno je kombinovati organska i mineralna đubriva. Od organskih đubriva mogu se koristiti stajsko i zelenišno đubrenje. Od mineralnih đubriva pogodne su formulacije 8:16:24, 10:20:30, 15:15:15, a najbolje rezultate daju đubriva sa dodatkom magnezijuma i sumpora. Ključno je da unete količine fosfora i kalijuma za vreme osnovnog đubrenja pokrivaju najmanje 2/3 ukupnih potreba. Ovi hranljivi elementi trebalo bi da budu dostupni usevu što ranije, kako bi se postigao visok prinos. Sa osnovnim đubrenjem uneti 30 do 40% od ukupnih potreba useva azotom. Tokom osnovnog đubrenja, azot treba uneti u zemljište u amonijačnom obliku jer je stopa usvajanja tokom početnih faza razvoja niska i usvajanje teče polako. Upotrebom nitratnog oblika azota (ΝΟ3-) dolazi do velikih gubitaka i ometanja usvajanja fosfora.

U početnim fazama razvoja azot i fosfor se usvajaju u malim količinama. Potrebe za njima se postepeno povećavaju i dostižu maksimalne količine u vreme zatvaranja redova i opet opadaju sa starenjem biljke. Zahtevi za kalijumom su visoki u početnim fazama razvoja i opadaju od cvetanja.

Prvu prihranu potrebno je obaviti neposredno posle nicanja. Cilj prve prihrane je formiranje bogate lisne mase koja doprinosi zdravom formiranju krtola.

Azot ubrzava vegetaciju i utiče na formiranje većih krtola, a time i na povećanje prinosa. Prevelik sadržaj azota smanjuje prinos i količinu suve materije u krtolama.

Drugu prihranu obaviti u fazi završetka formiranja krtola. Cilj druge prihrane krompira je da ispuni visoke zahteve biljke prema hranljivim materijama kako bi se krtole neometano razvijale. U ovoj fazi prihrana se primenjuje pre završetka formiranja krtola i naglasak bi trebalo da bude na primeni đubriva koja sadrže azot i kalijum.

Za agrotv.net: Mr Anka Kačarević, PSSS Beograd

Foto: Unsplash, Pixabay


reklama