Najbolje hranivo za prasiće je mleko krmače jer je njegov sastav prilagođen potrebama prasećeg organizma i brzini njegovog porasta.
Normalno prase trebalo bi da u starosti od sedam do 10 dana udvostruči živu meru. Ni jedno drugo hranivo nije tako dobro i podesno za ishranu prasića kao što je mleko krmače, niti može da ga potpuno zameni za ovu svrhu. Zato se treba postarati da prasići u prvim nedeljama života dobiju dosta mleka.
Dobra krmača, ako se pravilno hrani, lučiće dovoljnu količinu mleka za njih. Ako u prvim nedeljama posle prašenja krmača naglo počne da mršavi, a prasići dobro napreduju, znak je da je krmača mlečna, ali slabo hranjena, te je stoga treba pravilno hraniti, kako bi mogla da i dalje luči dovoljno mleka. U izuzetnim slučajevima, ako se desi da krmača i pored dobre ishrane ne luči dovoljno mleka, a to se vidi po izgledu krmače i prasića, onda bi prasiće trebalo početi ranije prihranjivati. Za ovu svrhu najbolje je ovčije ili kozje mleko kome treba dodati istu količinu vode, a ako su prasići stari oko dve nedelja onda ječam u zrnu ili ječmena prekrupa i zdravo posno mleko.
Da bi se prasići još od malena privikli na žvakanje, preporučuje se da im se osam do deset dana posle rođenja počnu davati svakodnevno manje količine ječma u zrnu (oko 50 g) pomešanog sa oko 5 g dobro istucanog drvenog uglja koji se daje radi boljeg varenja hrane. U to vreme može se početi, ako je potrebno, sa prihranjivanjem prasadi sveže pomuženim kravljim mlekom. U početku davati 50—60 grama, a kasnije postepeno povećavati količinu do pola litra, a izuzetno i do litar. Pri tom je potrebno obratiti najveću pažnju na čistoću sudova i zdravlje krave. Prasićima davati samo sveže mleko odmah posle muže.
Da bi se krmače odmorile preporučljivo je prasiće svakodnevno po nekoliko časova odvojiti od majke. Tih nekoliko časova apsolutnog mira za krmače koje doje neobično je potrebno i korisno.
Nekoliko dana ili odmah iza prašenja trebalo bi prasićima oštrim makazama iseći oštre zube da ne bi krmači nanosili bolove prilikom sisanja. U starosti od 16 do 22 dana saseći zube koji su u međuvremenu izrasli.
Prasići stari oko dve nedelje su već prilično odrasli i u toj starosti traže nešto više hrane nego što mogu da dobiju u majčinom mleku. Stoga se mora početi sa prihranjivanjem. Za prihranjivanje treba u prvom redu koristiti hraniva bogata lakosvarljivim belančevinama i mineralnim sastojcima. Tu dolazi u obzir riblje brašno, brašno od mesa, prekrupa ječma, ovsa, graška, soje, uljane pogače od suncokreta, posno mleko i slično. Kukuruz se može upotrebiti samo u malim količinama, u smesi s jednim ili više navedenih hraniva, i to za prasiće koji su nešto stariji. Zdravo posno mleko može se upotrebiti kao napoj ili za spravljanje kaše od navedenih hraniva. Pri tome paziti da mleko ne potiče od tuberkuloznih krava, jer se ova opasna bolest može lako preneti na prasiće.
Dobra paša i sveže nakošena mlada detelina ili lucerka u toku leta, a repa, cvekla, šargarepa, bundeva i manje količine dobrog sena lucerke i deteline u toku zime, neophodan su dodatak ostalim hranivima.
Za prihranjivanje prasića trebalo bi upotrebiti mešavinu više različitih snažnih hraniva. Sledeća mešavina je dobra za ovu svrhu: 40 kg prekrupe ovsa, 20 kg ječma, 20 kg kuvanog graška ili soje, 8 kg mekinja, 10 kg uljanih pogača lana ili suncokreta i 2 kg koštanog brašna. Ako ima brašna od mesa ili ribljeg brašna, navedenoj mešavini trebalo bi dodati 5 kg.
Umesto navdene mešavine može se upotrebiti sledeće: 50% prekrupe ječma, 30% kuvane soje, 15% prekrupe kukuruza, 3% ribljeg brašna ili brašna od mesa i 2% koštanog brašna. Ako nema ribljeg ili brašna od mesa, onda dati toliku količinu soje.
Mešavina se daje suva ili zamešana čistom vodom, posnim mlekom, u vidu guste kaše, ali pri tome treba biti vrlo obazriv i obratiti najveću pažnju na čistoću sudova u kojima se sprema hrana i korita iz kojih se prasići hrane. Hrana se mora zamešati pred samo hranjenje, a sudovi i korita u kojima se sprema i iz kojih se prasići hrane moraju se održavati u čistom stanju i posle svakog hranjenja potrebno je dobro ih oprati i na suncu osušiti. U prljavim sudovima hrana se brzo kvari, a pokvarena hrana je opasna za prasiće. Ako se daje suva hrana, onda prasićima treba dati dovoljno sveže vode ili posnog mleka za napajanje. Suviše razvodnjena hrana nije dobra jer je prasići slabo iskorišćavaju i postaju trbušasti. Pored ove hrane treba im svakodnevno davati (po prasetu) 80—200 g ječma u zrnu i 4—5 g istucanog drvenog uglja koji pomaže varenje hrane.
Količina navedene mešavine potrebna za jedno prase kreće se od 100 grama (počev od 14 dana starosti), u 6. nedelji oko 400 grama, pa do 750 grama u desetoj nedelji starosti, odnosno, u doba odlučivanja. Hranu bi prasićima trebalo davati u tri ili četiri obroka u toku dana u zasebnom boksu ili hodniku, tj. odvojeno od krmače. Pored toga, treba ih svakodnevno pustiti s krmačom na nekoliko časova na pašu ili im dati u ispustu nešto nakošene mlade lucerke ili deteline, a zimi repe ili bundeve. Ako ima posnog mleka, onda im davati, počev od četvrte nedelje starosti, do pola litra, a ovu količinu postepeno povećavati.
Prasiće koje nameravamo da upotrebimo za priplod treba ostaviti da sisaju najmanje 10, a ostale bar osam nedelja. Odbijanje od sise trebalo bi vršiti postepeno, jer nagli prekid sisanja utiče na prasiće nepovoljno. To se postiže tako da se u poslednjoj nedelji prasići nekoliko dana puste da sisaju dvaput, a posle toga, poslednjih nekoliko dana, samo jedanput dnevno. U to vreme trebalo bi ih što bolje prihranjivati da ne bi zakržljali. Na kraju desete nedelje treba ih sasvim odbiti i nekoliko nedelja držati sasvim odvojeno od krmače, da bi je što pre i lakše zaboravili. Slabiji prasići mogu se ostaviti da sisaju još desetak dana.
Pravilno hranjeno prase trebalo bi na kraju četvrte nedelje starosti da teže oko 6 kg, na kraju osme nedelje oko 12 kg, a na kraju 10 nedelje oko 18 kg. Dnevni porast prasića treba da se kreće od 200—500 grama. Kod plemenitih rasa ove težine su obično nešto veće pošto njihova prasad brže rastu.
Odlučeni prasići treba da dobiju od 750 do 1.500 grama hrane, a uz to i zelene hrane koliko hoće (paše, lucerke, deteline, repe, cvekle, šargarepe ili bundeva). Dobro je ako im se dnevno može dati bar po litar posnog mleka. Prasićima starijim od 16 nedelja može se dnevna količina snažne hrane smanjiti na 1.000-1.250 grama, s tim da dobiju dovoljno dobre paše ili druge zelene hrane, mlečnih i drugih otpadaka. Tačnu količinu hrane treba određivati prema izgledu prasića, vodeći računa da ne budu mršavi, jer će u tom slučaju zakržljati, niti, s druge strane, suviše debeli, jer onda neće više biti podesni za priplod. Prasad plemenitih rasa stara četiri meseca trebalo bi da teže 40—50 kg, a ostalih oko 35 kg.
Naročitu pažnju trebalo bi obratiti na ishranu one prasadi koja će služiti za priplod. Muškim grlima koja se nameravaju ostaviti za priplod treba od šestog meseca starosti navedene količine snažne hrane povećati za oko 10%.
Oko dve nedelje po odlučivanju, kad prasići sasvim naviknu na novi način hranjenja, potrebno je vakcinisati ih protiv svinjske kuge, jer inače mogu lako da obole i uginu od te opasne zarazne bolesti. Dok sisaju smatra se da su zaštićeni preko mleka svoje majke, pod pretpostavkom da je ona blagovremeno vakcinisana.
Muške prasiće, koje ne nameravamo da zadržimo za priplod, treba još dok sisaju kastrirati jer u to vreme najlakše prebole taj zahvat.
U slučaju kad se kod prasadi pojavi anemija, odnosno malokrvnost, što se primećuje po bledoj boji očnih kapaka i koži (boja zemlje), dijareju i smrdljivom izmetu, trebalo bi im davati zajedno sa hranom po 10 ml rastvora plavog kamena i zelene galice. Na litar vode uzeti 2,5 g zelene galice i gram plavog kamena, rastvoriti i procediti kroz vatu.
Foto: Pixabay
