Da bi kuja na svet donela zdravo i vitalno potomstvo, mora se obratiti pažnja na ishranu kuje u periodu skotnosti i laktacije, jer je životni period reprodukcije veoma zahtevan za kuje. Tokom trudnoće, unos hranljivih materija mora biti dovoljan, ali i pravilno raspoređen, za zadovoljavanje potreba kuja i omogućavanje normalnog fetalnog rasta i razvoja.
Potrebe skotnih kuja za energijom ne povećavaju se do poslednje trećine graviditeta (do 7.nedelje graviditeta) i tada su iste kao za održavanje života. Iz tog razloga je potrebno izbegavati preterano hranjenje u ranom graviditetu, jer bi to dovelo do porođajnih smetnji. Količina hrane se postepeno povećava od pete nedelje, a kuje treba obilnije hraniti u toku poslednje 3 nedelje graviditeta jer se tada odvija najintezivniji razvoj plodova. U poslednje 3 nedelje graviditeta potrebe kuja se uvećavaju za 40% od potreba za održavanje, što iznosi oko 16% proteina u gotovoj smeši. Pošto su dodatne potrebe kuja uzrokovane graviditetom relativno male, obično ih možemo zadovoljiti povećanjem količine hrane koju kuja inače konzumira, ukoliko je ta hrana potpuna i uravnotežena adekvatnim odnosom sastojaka hrane. Danas se na tržištu može naći veliki izbor hraniva koja su prilagođena ishrani kuja koje su skotne ili su u laktaciji. Kod pripreme domaće hrane uvek postoji opasnost od neuhranjenosti i nedostatka hranljivih materija. Ukoliko je ipak pas navikao na domaću hranu, onda se pre svega treba fokusirati na povećanje belančevina (meso, ribice, sirova jaja, kiselomlečni proizvodi), a smanjiti lako probavljive ugljene hidrate poput pirinča i testenine. Kvasac je dobar izvor vitamina B kompleksa, a riblje ulje izvor masnih kiselina. Povrće je neophodno u ishrani, pre svega zbog vitamina.
U poslednjoj trećini graviditeta, ishranom treba omogućiti kuji da stvori rezerve hranljivih materija (masti, proteina i minerala) koje su potrebne kasnije za dojenje i obezbeđenje maksimalne mlečnosti. Ako u obroku nedostaju neke hranljive materije, kuja će početi da troši sopstvene rezerve i ako se to nastavi, dolazi do smanjenja produkcije mleka i drugih poremećaja. Neuhranjene kuje imaju manji broj štenaca po leglu, a oni su slabo vitalni.
U kasnom graviditetu, naročito ako je okot mnogobrojan, prostor koji zauzima gravidna materica može biti toliko velik da ograničava fizički kapacitet za unos hrane pa dolazi do smanjenja apetita. Zbog toga hranjenje koncetrovanom hranom može pomoći osiguravanju preporučenih količina kao i nuđenje manjih, češćih obroka. Ukoliko kuju hranimo gotovom hranom koja je uravnotežena nije potrebno da se dodaju mineralni i vitaminski dodaci, jer se povećane potrebe zadovoljavaju povećanjem količine hrane za oko 40% u poslednjoj trećini graviditeta. Dodatno stavljanje minerala i vitamina u gotova hraniva moglo bi biti štetno i izazvati neuravnoteženost hranljivih materija. Dodaci kalcijuma i vitamina D su ranije davani kujama u kasnim razdobljima skotnosti kao neka vrsta prevencije eklampsije, koja se javlja nakon porođaja, ali je u međuvremenu dokazano da takvi dodaci ne sprečavaju eklampsiju, čak mogu i povećati rizik od eklampsije i kalcinoze kuje, i uzrokovati abnormalnosti kod štenaca.
Dva do tri dana pre koćenja treba smanjiti količinu hrane u obroku, da bi se digestivni sistem ispraznio i omogućio lakši porođaj. Pre samog porođaja kuju ne treba hraniti. Ne treba ni napominjati da skotnim kujama uvek mora biti obezbeđena dovoljna količina sveže vode.
Izvor: dr vet. med. Miroslav Radić, veterina.info
Foto: Pixabay, StockSnap
