Medonosne pčele ne ugrožavaju divlje oprašivače samo trošenjem dostupnog polena i nektara već ih i fizički potiskuju sa cvetova, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta Anglia Ruskin u Velikoj Britaniji. Istraživači su utvrdili da je na područjima sa većom koncentracijom medonosnih pčela bilo manje divljih oprašivača, uključujući bumbare, pčele samotarke i osolike mušice.
Tokom dvogodišnjeg istraživanja u Kembridžširu, naučnici su pratili ponašanje oprašivača na cvetovima kupine i bršljana i zabeležili oko 300 međusobnih interakcija. Medonosne pčele najčešće su započinjale sukobe i uglavnom izlazile kao pobednice, potiskujući druge insekte u borbi za hranu, prenosi „Gardijan”.
Divlji oprašivači izbegavali su medonosne pčele u 28,4 odsto zabeleženih interakcija na kupini i 35,6 odsto na bršljanu. U približno petini slučajeva u kojima su medonosne pčele pobedile u direktnom nadmetanju, druge insekte fizički su potisnule ili oterale sa cveta.
Glavna autorka istraživanja Viktorija Bakl sa Univerziteta Anglia Ruskin navela je da bi agresivno ponašanje medonosnih pčela moglo da bude povezano sa njihovim životom u kolonijama, u kojima i pčele čuvarice pokazuju agresivnost u zaštiti košnice i legla.
Jedina vrsta koja je uspevala da se ravnopravno suprotstavi medonosnim pčelama bila je bršljanova pčela, koja je u Velikoj Britaniji prvi put zabeležena 2001. godine i uglavnom se hrani nektarom cvetova bršljana.
Zabrinutost naučnika dodatno podstiče rast broja gajenih medonosnih pčela u Velikoj Britaniji. Broj registrovanih pčelara povećao se sa 19.000 u 2010. na 47.000 u 2025. godini.
Istraživači upozoravaju da bi veći broj košnica mogao da pojača konkurenciju za ograničene izvore hrane i doprinese širenju bolesti među divljim oprašivačima, naročito u područjima sa oskudnim cvetnim resursima.
Studija je pokazala i da se broj sukoba među oprašivačima povećavao sa porastom temperature. Zbog očekivanog rasta prosečnih letnjih temperatura u Velikoj Britaniji, naučnici smatraju da bi konkurencija za polen i nektar u budućnosti mogla da postane još izraženija.
Foto: ChatGPT/Agro TV, Pexels