Italijanski ljulj (Lolium multiflorum) je najprinosnija i najkvalitetnija trava u našim uslovima koja se seje na oranicama kao čist usev ili u smesama sa crvenom detelinom, lucerkom i drugim travama.

Italijanski ljulj se koristi u zelenom stanju za ispašu (visina biljke od 25 – 30 cm), kao i za spremanje sena, senaže i silaže.

Po košenju, italijanski ljulj se brzo regeneriše i u povoljnim uslovima može tokom godine dati tri i više otkosa, a sa navodnjavanjem i do šest otkosa. Produkcija – prinos zelene mase kreće se od 40 – 80 t/ha, a sena i preko 12 t/ha. Kosidba se obavlja pre klasanja jer se tada dobija najveća količina hranljivih materija.

Plodne, dobro đubrene i pravilno eksploatisane površine garantuju proizvodnju italijanskog ljulja i do 4 godine. Optimalna vrednost pH zemljišta je 5,5 – 7,5, a može se sejati i na pH 5,0 – 7,8. Đubrenje italijanskog ljulja trebalo bi obaviti na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Maksimalni prinos italijanskog ljulja postiže se upotrebom 400 kg/ha azota. Potrebno je, pri zasnivanju useva, uneti 80 kg/ha fosfora i 100 kg/ha kalijuma, što se postiže primenom NPK đubriva 10:20:30 u količini 350 – 400 kg/ha.

Setva italijanskog ljulja obavlja se u rano proleće ili ranu jesen na dubinu 0,5 – 1,5 cm sa 25 – 30 kg/ha semena. Količina semena u smešama iznosi 22 – 28 kg/ha semena. Najveći značaj ima smeša sa crvenom detelinom i tada učešće italijanskog ljulja u smeši iznosi 20 %.

Mere nege italijanskog ljulja su navodnjavanje i prihranjivanje. Potrebno je posle svakog otkosa primeniti 60 – 90 kg/ha azota, što odgovara količini 220 – 330 kg/ha KAN – a.

Izvor: dipl. inž. Miodrag Simić, PSSS Jagodina

Foto: Free Images