Prilikom izbora hibrida kukuruza, proizvođači ne bi trebalo da biraju hibride po popularnosti već da celovito sagledaju koja je, pre svega, krajnja namena proizvoda, odnosno da li će se koristiti za zrno ili silažu, da li će zrno biti odmah prodato ili upotrebljeno na imanju za ishranu stoke.

Takođe, ne manje važno, trebalo bi da se odluče za one hibride koji daju najbolje prinose u agroekološkim uslovima njihovog regiona i da vode računa o osobinama hibrida kao što su brzina otpuštanja vlage iz zrna, otpornost na bolesti, visina i čvrstina stabljike, ali i o tome šta će biti naredni usev kako bi bilo dovoljno vremena da se parcela dobro pripremi za naredni ozimi usev.

Prilikom izbora hibrida potrebno je voditi računa i o grupi zrenja, pre svega zbog sve učestalijih suša koje se neretko dešavaju baš u vreme kad kukuruz prolazi najkritičnije faze razvoja – metličenje, svilanje i oprašivanje. Ukoliko se radi o većoj površini pod kukuruzom, trebalo bi sejati nekoliko različitih FAO grupa zrenja, jer proizvodnja samo jedne grupe može biti rizična i manje profitabilna.

Ukoliko dođe do pojave stresnih uslova – suše i visoke temparature – pretpostavka je da će barem neka grupa zrenja imati povoljnije uslove, pre svega, za oprašivanje i oplodnju. Iako kasni hibridi prinosom prevazilaze ranije, novije generacije srednje ranih i srednje kasnih hibrida približile su se prinosom hibridima iz kasnih grupa zrenja.

Usled nepredvidivih vremenskih prilika dešava se da kasni hibridi ne mogu na vreme da sazru, što dovodi do povećane vlage u zrnu. To utiče na dodatne troškova sušenja, pojavu bolesti klipa i stvaranja mikotoksina.

Izvor: dipl. inž. Cvetković Srđan, PSSS Knjaževac

Foto: Pixabay