O izboru mesta gde će se postaviti pčelinjak mora se voditi posebna pažnja kako bi pčelinja društva imala najoptimalnije uslove za svoj razvoj.

Prilikom osnivanja otvorenog pčelinjaka potrebno je više voditi računa nego za pčelinjak zatvorenog tipa.

Za pčelinjak bi trebalo izabrati mesto koje je:

– zaklonjeno od jakih vetrova i promaja
– propustljivo i ocedito za vodu
– udaljeno od brzih i većih vodenih tokova
– bez fekalija, đubrišta i drugih otpada
– udaljeno od velikih saobraćajnica i gradova
– bogato raznovrsnom medonosnom florom
– snadbeveno čistom vodom, a bez stajaće vode (bare, lokve)
– udaljeno od visokonaponske mreže
– neopterećeno drugim pčelinjacima i dr.

U većini slučajeva pčelari smeštaju pčelinjak uz kuću u kojoj stanuju tako da obično nema ništa od idealnog smeštaja za pčelinjak. Najčešće se teren poravna, zaseje travama, ogradi i zaštiti od udara vetrova. Ograda se postavlja od daske, biljnih kultura i dr. U samom pčelinjaku sade se grmolike biljke koje će stvarati hladovinu košnicama. Leta košnica trebalo bi tako okrenuti da se nalaze prema strani sa koje najmanje duvaju vetrovi. Jednostavno, potrebno je sve uraditi da se pčelama omoguće što bolji uslovi za život.

U zavisnosti od oblika parcele, pravi se raspored košnica. Najčešće se košnice raspoređuju u redove koji ne bi trebalo da budu dugački i neprekinuti. Za pčelinjak na kojem su košnice postavljene slobodno u prirodi, svaka košnica ima svoj krov, pa je potrebno više prostora nego za paviljon u kojem su košnice postavljene jedna uz drugu.

Izvor: dipl. inž. Vladica Stefanović, PSSS Negotin

Foto: Pixabay