Izbor zemljišta za gajenje paradajza

142

Iako paradajz može da se gaji skoro na svim zemljištima, ipak je najpametnije odabrati ono koje će najbolje odgovarati samoj biljci kako bi osigurali dobar prinos i visok kvalitet plodova.

Kod izbora parcele za proizvodnju paradajza mora se voditi računa o oraničnom (humusnom) sloju koji ne bi trebalo da bude manji od 20-25 centimetara, kao i o nagibu zemljšta.

Tamo gde je nagib zemljišta u pravcu pružanja redova pet odsto, paradajz se može navodnjavati i veštačkom kišom. Ali, ako je nagib pet do deset odsto, u obzir dolazi jedino navodnjavanje kap po kap, jer bi erozija uništila usev paradajza.

Kao i ostalo povrće, paradajz traži određenu pH reakciju zemljšta. Optimalna pH reakcija za gajenje paradajza je 6,5- 7,5 mada se u literaturi sreće širi dijapazon od 5,5-7,9.

Kod izbora zemljišta za proizvodnju paradajza mora se voditi računa i o sadržaju CaCO3 (kreč, kalcijum karbonat). Na zemljištima gde je taj sadržaj preko pet odsto ne bi trebalo gajiti paradajz, jer je otežano, a često i onemogućeno usvajanje mikroelemenata, koji su neophodni za pravilan rast i razvoj biljaka. Ujedno ne bi ga trebalo gajiti ni tamo gde je sadržaj kreča ispod jedan odsto.

Za razliku od paprike i krastavca, koji traže veoma plodna zemljšta, paradajz se može proizvoditi na zemljištima koja sadrže dva i više procenata humusa. Ako je sadržaj humusa ispod dva odsto, u zemljište se mora uneti velika količina stajnjaka.

Kod planiranja proizvodnje paradajza, trebalo bi da vodimo računa i o zaslanjenosti tla. Paradajz spada u srednje osetljive kulture na sadržaj soli u zemljištu kao što su i krompir, bob, kupus, karfiol, kelj, keleraba, salata, spanać, plavi patlidžan, tikva, dinja i lubenica. To znači da sa povećanjem zaslanjenosti zemljišta opada i prinos. Kod paradajza konkretno to znači da je sporije ukorenjavanje, sitni su plodovi, a na njima se javljaju oštećenja (nekroze).

Pored zaslanjenosti zemljišta moramo voditi računa i o salinitetu vode za navodnjavanje. Sve soli uzorkuju zaslanjenje zemljišta, čak i male koncentracije. Višegodišnjim navodnjavanjem dovodi se do pogoršanja strukture. Pogoršavaju se vodnofizička svojstva, koja kasnije nije ni jednostavno ni jeftino popraviti.

Najbolji rezultati u proizvodnji postižu se tamo gde se paradajz gaji na dubokim, rastresitim, dreniranim, toplim zemljištima, blago okrenutim jugu, dobre strukture i bogatim u hranivima, koja se nalaze u lako pristupačnom obliku.

Izvor: Poljoprivredne stručne službe Srbije

Foto: Cover Images


reklama