Proizvođači jaja u Bosni i Hercegovini za devet meseci ove godine izvezli su gotovo dvostruko više konzumnih jaja nego što je uvezeno, ali rast troškova proizvodnje i neizvesnost na tržištu usporavaju planove za dalje širenje farmi. Dok pojedini proizvođači odlažu investicije, drugi proširuju izvoz i razvijaju preradu jaja kako bi obezbedili stabilniji plasman.
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, od januara do septembra uvezeno je oko 2,41 milion kilograma konzumnih jaja, vrednih 12,1 milion konvertibilnih maraka (KM). U odnosu na isti period prošle godine, uvoz je povećan za oko 250.500 kilograma, odnosno za 2,31 milion KM.
Istovremeno, izvoz je dostigao oko 4,66 miliona kilograma, u vrednosti od 17,84 miliona KM. To je za oko 1,37 miliona kilograma i 3,48 miliona KM više nego u prvih devet meseci prošle godine. Među najznačajnijim izvoznim tržištima su Italija, Crna Gora i Srbija.
Vlasnik firme „Koka produkt“ iz Ljubinja Dušan Koljibabić ocenjuje da visoki troškovi sirovina, radne snage, goriva i prevoza ostavljaju malo prostora za povećanje proizvodnje. Istovremeno, domaći proizvođači teško podižu prodajne cene zbog konkurencije jeftinijih jaja iz uvoza.
Njegova farma trenutno ima između 150.000 i 200.000 koka, a godišnje proizvodi od 50 do 60 miliona jaja. Veći deo proizvodnje plasira na domaćem tržištu, preko trgovinskih lanaca i manjih trgovaca. Iako su postojali planovi za proširenje kapaciteta, njihova realizacija za sada je usporena zbog neizvesnih tržišnih uslova.
Drugačiji pristup primenjuje firma „Rakić komerc“ iz Bijeljine, koja je proširila proizvodne kapacitete i otvorila nove izvozne kanale. Prema rečima zamenika direktora Jovana Rakića, kompanija je dobila dozvolu za izvoz jaja B klase, namenjenih industrijskoj preradi, pa sada snabdeva fabrike za preradu jaja u Evropi.
Izvoz omogućava da se višak proizvodnje plasira na druga tržišta u periodima kada domaća potrošnja opadne, posebno nakon Vaskrsa i Bajrama. Kompanija je, prema Rakićevim rečima, ulagala i u standarde i sertifikate potrebne za plasman na tržište Evropske unije, energetsku efikasnost i preradu. Na proizvodnim objektima postavljeni su solarni paneli, koji obezbeđuju više od polovine potrebne električne energije, a poslovanje obuhvata i proizvodnju stočne hrane i testenine sa jajima.
Rakić, međutim, upozorava da preveliko oslanjanje na izvoz može da bude rizično, jer se izvozni kanali mogu iznenada zatvoriti. U tom slučaju višak robe preusmerava se na domaće tržište, što može da obori cene i dovede proizvođače u gubitak. Zbog toga je, smatra on, važno uskladiti proizvodnju sa stvarnim potrebama tržišta.
Rast cena stočne hrane dodatno opterećuje živinare, ali Rakić ne očekuje značajnije promene cena jaja u narednom periodu, pre svega zbog konkurencije uvozne robe.
Veleprodajna cena pakovanja od 30 jaja kreće se od oko sedam KM za najjeftinija jaja iz kaveznog uzgoja, dok se u maloprodaji, u zavisnosti od načina držanja koka i pakovanja, cene uglavnom kreću od devet do 11 KM.
Dalji razvoj živinarske proizvodnje u BiH tako će zavisiti od kontrole troškova, prilagođavanja potražnji i pronalaženja stabilnih kanala prodaje. Ulaganja u energetsku efikasnost, preradu i izvoz mogu da otvore nove mogućnosti, ali neizvesnost na tržištu i dalje ograničava spremnost proizvođača da značajnije proširuju farme.
Izvor: Glas Srpske
Foto: Envato, Freepik