Izvoz organskih proizvoda dostigao 37 miliona evra

22

Prošla 2020. godina, uprkos svim poteškoćama, bila je rekordna za proizvodnju i izvoz organskih poljoprivrednih proizvoda, a pre svega voća. Izvoz je dostigao oko 37 miliona evra, za sedam miliona više nego prethodne godine.

Prethodno, u 2018. Srbija je izvezla organskih prehrambenih proizvoda u vrednosti od 27 miliona evra, a 2019. 30 miliona evra. Od toga smrznuto organsko voće i voćni proizvodi čine gotovo 90 odsto izvoza.

Ovaj trend, a izvoz organskih prehrambenih proizvoda se prati od 2018. godine od prosečnog godišnjeg rasta izvoza od 15 odsto ne samo da bi ove godine mogao da se nastavi već i da se popravi, s obzirom na visoke otkupne cene.

Iako je organska proizvodnja tek oko jedan odsto proizvodnje hrane, u Srbiji ima veliki potencijal između ostalog i zato što se postižu više cene organskih proizvoda od konvencionalnih, ali i izazove.

Američka agencija USAID je 2017. godine kroz svoj Projekat za konkurentnu privredu pokušala da pomogne proizvođačima da prevaziđu ove probleme.

Zlatko Jovanović, rukovodilac za razvoj tržišta na USAID-ovom Projektu za konkurentnu privredu, kaže za “Danas” da iako je ovo najkonkurentniji segment srpske industrije voća i povrća, kao i najveći po vrednosti, trenutno se suočava sa nekoliko strukturnih i organizacionih izazova.

– Naime, ovaj segment srpskog voćarstva se u velikoj meri oslanja na široku mrežu mikro i malih poljoprivrednih gazdinstava – uglavnom proizvođača malina, kao glavnog izvoznog proizvoda u ovoj industriji. Njihova gazdinstva, farme, su obično veličine oko 0,3-0,5 hektara i po pravilu se nalaze u ruralnim, južnijim područjima zemlje. Ovi proizvođači su po pravilu stariji poljoprivrednici, a plantaže su u velikoj meri zastarele ili gaje sorte koje češće obolevaju, doprinoseći nižem prinosu i dobiti. Mlade u ruralnim područjima je do sada manje privlačila ovu vrsta proizvodnje, jer nisu videli perspektivu da uz veliki rad ostvaruju relativno skromne prihode. Tako je dostupnost radne snage postala ozbiljan problem – napominje Jovanović.

Kako bi se problemi rešili, USAID projekat je ušao u saradnju sa većim brojem vodećih firmi izvoznika smrznutog, bobičastog i to prvenstveno organskog voća.

Prema Jovanovićevim rečima, fokus je bio na razvoju poslovnih modela za uključivanje poljoprivrednika, naročito mlađe populacije, u mreže dobavljača. Oni se obučavaju da primenjuju dobru proizvođačku praksu, pre svega da usvajaju standarde i načela organske proizvodnje.

– Takva proizvodnja, organska i sertifikovana, može tim mladim ljudima sigurno predstavljati izvor većeg profita u odnosu na dosadašnje prakse. Na ovaj način se Projekat trudi da pomogne upravo delatnostima koje su najatraktivnije za održavanje populacije u najnerazvijenijim područjima Srbije. Tri projektna partnera Fortis, Menek i Frutorga ostvarilo je saradnju u oblasti organske proizvodnje sa više od 1.000 poljoprivrednika, a to je podrazumevalo i njihovu grupnu sertifikaciju – objašnjava Jovanović.

U ranijem periodu najviše se izvozilo smrznuto voće, a među najzastupljenijima bile su smrznute maline, kupine i višnje. Srbija je u prethodnom periodu najviše izvozila u zemlje Evropske unije: Nemačku, Holandiju, Austriju, Italiju, Francusku i Belgiju, a izvoz je plasiran i u Kanadu i SAD. U USAID-u napominju značaj izvoza na što više različitih tržišta.

Momčilo Paunović, direktor Frutorge, preduzeća iz okoline Prokuplja koje je istovremeno i proizvođač organskog voća, ali ima i preradne kapacitete, hladnjače i sušare, i koje je deo USAID-ovog projekta ističe da se ceo sistem bazira na kooperantskoj mreži poljoprivrednih proizvođača.

– Mi smo počeli proizvodnju 2000. na svojih osam hektara, ali smo mnogo vremena proveli obučavajući ljude i objašnjavajući prednosti i mane organske proizvodnje, njenog značaja i načine. U našem kraju uslovi nisu odgovarajući za maline i borovnice, ali zato je kraj poznat po višnjama, a osim toga uzgajamo i jagode, šljive i dunje i sve izvozimo što prerađeno što sušeno – objašnjava Paunović dodajući da u njihovoj kooperativi učestvuje pedesetak proizvođača iz njihovog kraja.

Oni rade na oko 200 hektara, ali kako Paunović objašnjava, nije važan kvantitet, koliko je važan kvalitet proizvoda.

– Iako je u trendu zdrava i organska hrana, organska proizvodnja je i dalje nepoznanica za mnoge. To je proizvodnja u harmoniji sa prirodom. Voće i povrće se tretira preparatima uglavnom na biljnoj bazi i na bazi bakra. Oni ne ugrožavaju biodiverzitet i na plodovima nema tragova bilo kakvih nedozvoljenih supstanci, kao na primer teških metala. Recimo u konvencionalnoj proizvodnji jabuka se prska između 27 i 35 puta – napominje on dodajući da baš zato organski proizvodi nemaju savršen oblik kao oni koji se kupuju u prodavnicama i ne mogu toliko ni da traju.

S druge strane, u inostranstvu su jako cenjeni, pa su cene uvek više nego za konvencionalno gajeno voće.

Paunović ističe i da je proces dobijanja sertifikata skup i složen, ali se isplati.

– Mi izvozimo svu proizvodnju u Evropu, a ove godine teško je reći koliko iznositi pošto se cene menjaju, jer je svuda u Evropi bilo mraza – kaže on.

Zlatko Jovanović, stručnjak USAID-a, napominje da se sve veći broj i gazdinstava i firmi opredeljuje za ovaj vid proizvodnje i da se podižu novi zasadi u ruralnim predelima Srbije.

– To je svakako dobro, ali bi trebalo ostvariti veću saradnju sa naučnoistraživačkim sektorom, npr. Poljoprivrednim fakultetom iz Beograda, gde su njihovi stručnjaci okupljeni u okviru platforme orijentisane ka privredi – AgroNet, mada su tu i naši stručnjaci iz drugih instituta i fakulteta kao što su Čačak, Kruševac. Važno je sistemski raditi na poboljšanju sortimenta bobičastog voća, prilagođenog srpskoj klimi, uvođenjem visokoprinosnih i otpornih varijeteta, koji pokazuju dobre karakteristike u uslovima organske proizvodnje i cenjeni su u industriji smrznutog i svežeg voća – zaključuje on.

Izvor: Danas

Foto: Pexels


reklama