Jagode iz Trbušana bolje od italijanskih

124

Da se optimalnom proizvodnjom i u srpskom agraru mogu postići dobri rezultati ali i dobra cena, pokazuju povrtari i voćari Nedići iz okoline Čačka.

Nedići iz Trbušana u okolini Čačka, ugledni su povrtari i voćari sa 70 sari pod plastenicima. Gaje paradajz, papriku, salatu… i jagodu, i imaju šta da kažu kada su u pitanju prednosti i mane plasteničke proizvodnje.

– Počeli smo sa paradajzom, po kojem je ovaj kraj prepoznatljiv, ali smo vremenom sve više prelazili na jagodu. Nje nije bilo toliko, a zbog ranog roda bežiš sa cenom ostalima. A i sigurnija je proizvodnja, manja je zaštita, manje truleži, manje bolesti… samo je bitno da se obezbedi promaja – kaže domaćin Velimir Veljo Nedić.

I tako se, već 25 godina, Nedići bave jagodom. Sa početna tri plastenika stigli su do petnaestak, i pod jagodom je 30 ari.

– To varira i do dvadest, zavisno od prostora gde ima da se sadi. Tih 30 ari je dovoljno za naše čačansko tržište, a ide i šire – napominje najstariji od petočlane porodice Nedić.

Proizvodnja jagode nije komplikovana ali se mora voditi računa o bitnim stvarima.

– Kao prvo, najvažnija je karenca. Preparat više ne ulazi u plastenik nakon cveta. Potom je najbitnija promaja, jer plod mora da stalno bude suv. Ali, ono što bih istakao da je najvažnije u proizvodnji je je stajnjak – ističe sagovornik AgroTV.

Nedići su ranije kupovali sadnice iz Italije, ali su uvideli da mogu da naprave i svoje istog ako ne i boljeg kvaliteta.

– Ponekad dokupimo nešto od „Zelenog hita“, ali uglavnom imamo svoje. Radimo tri ili četiri sorte, a u plastenik nam stane 800 sadnica. Cena je prošle godine nije padala ispod 400 dinara, ove godine ćemo videti. Naša jagoda je u Čačku brend i nije se desilo da ostane neprodata – ističe Velimir.

Kao najveći trošak proizvodnje Nedić navodi vodotopiva đubriva, potom hemijski preparati protiv bolesti. Đubriva su sva uvozna, stižu iz Izraela, Finske, Nemačke… i to košta. I folija je otišla na 500 dinara. Za posao se angažuje i dodatna radna snaga iz sela, prijatelji, rodbina…

– Ranije smo računali troškove, ali kada smo videli koliki su, rado sam bacio olovku i sada više ne brojimo. Šta ostane, ostane – kaže Velimir Nedić za AgroTV.

Iako je sada jagoda primarna proizvodnja kod Nedića, oni su ostali verni i paradajzu. U plastenik od četiri ara stane 1.250 strukova paradajza, a trenutno rade samo sortu vila.

– Mi smo zadovoljni sa tri kilograma po struku, jer brže završavamo proizvodnju da bi već 1. avgusta tu sadili kornišone i boraniju. Pa ide salata… Kao na kružnom toku, nema stajanja – kaže domaćin.

Izvor: Agro TV, 24sedam

Foto: Agro TV


reklama