Japanska mušmula – nešpula

69

Japanska mušmula je u Istri, Dalmaciji, Crnoj Gori i drugim primorskim krajevima bivše Jugoslavije poznata kao mešpula, nešpula, nespola, nespora ili nespula. Dugo se verovalo da je ova biljka, na latinskom Eriobotrya japonica srodnik mušmule, pa je pogrešno proglašena njenom japanskom dalekom rođakom. Ipak, valja odmah naglasiti da ove dve vrste nemaju puno sličnosti, niti bliskosti, te pripadaju potpuno različitim rodovima. 

E. japonica potiče iz planinskog dela jugoistočne Kine, ali je odomaćena i u Japanu, gde se uzgaja preko 1000 godina, pa je tako ova zemlja danas vodeći proizvođač nešpule, a slede je Izrael i Brazil. U Evropu je doneta u 19. veku, i može opstati i u našim krajevima. Odgovaraju joj sunčane pozicije i plodno zemljište, a loše podnosi jake mrazeve, pa postoji opasnost od izmrzavanja, ali i od toga da izostane plodonošenje. U suštini – traži slične uslove kao smokva. Starije voćke su otpornije, raste brzo i počinje da rađa u petoj godini.

To je malo do srednje zimzeleno drvo, ili veći žbun, sa okruglom i gustom krunom, kratkim deblom, a plitkim korenom. Mlade grane i izbojci su maljavi, izgledaju kao da su prekriveni vunom. Lišće je jednostavno, 10-25 centimetara dugo, tamno zeleno, čvrsto i kožnato na dodir, s  izraženim rebrima. Poleđina lišća je prekrivena smeđe-zlatnim baršunastim dlačicama, poput onih na novim izbojcima. Cvetovi su obima dva centimetra, sa pet belih latica, skupljeni u cvasti od tri do deset cvetova. Odišu slatkom, opojnom aromom koja se može osetiti na daljinu.

I najzanimljiviji deo ove biljke – plod, je ovalnog ili kruškastog oblika, dug 3-5cm, sa žutom, narandžastom i ponekad rumenom pokožicom, koja može i ne mora imati malje. Sadrži do deset semenki, meso je žuto do narandžasto, a ukus podseća na mešavinu manga i citrusa. Kada je nešpula zrela, pokožica se lako ljušti, iako je tanka.

Nešpula se može razmnožavati semenom, reznicama, položenicama, a može da se kalemi na mušmulu, jabuku, krušku ili glog. Ukoliko se seje, najbolje vreme za to je jesen, i to najbolje staviti seme u saksiju sa peskom. Saksiju ostavite na otvorenom tokom zime, kako bi došlo do stratifikacije. U proleće, kad počne da klija, pravo je vreme za presađivanje u saksiju sa humusom i 30% peska. Kada dostigne oko 20cm, presađuje se na stalno mesto na otvorenom. Birajte sunčane pozicije, zaštićene od vetra. Prve godine obavezno zaštitite biljku od mrazeva.

Japanska mušmula ima veliku primenu u svetu. Drvo je izuzetno cenjeno u industriji nameštaja. Takođe, u azijskoj medicini, nešpula je jedan od neizostavnih sastojaka sirupa protiv kašlja i bola u grlu. Osušeni listovi imaju dejstvo analgetika, diuretika, a takođe su efikasni protiv virusa i bakterija, pa se od njih spravljaju i melemi za kožne bolesti. Ukoliko se pojede u većim količinama, japanska mušmula ima blago, ali primetno umirujuće dejstvo koje traje do 24 sata.

Naravno, ova voćka ipak najveću primenu nalazi u ljudskoj ishrani. Zreli plodovi su sočni, ukusni i osvežavajući, i mogu se jesti sirovi, zajedno sa semenkama. Nešpula se može i prerađivati u sokove, sirupe, likere i marmelade.

Izvor: Lekovite biljke

Foto: Pixabay


reklama