Dešava se da neke krmače nakon porođaja proždiru posteljicu i mrtvorođenu prasad, što u ekstenzivnim uslovima uzgoja može da se smatra kao normalna pojava. Međutim žderanje sopstvene živorođene prasadi predstavlja poremećaj ponašanja, odnosno kanibalizam kod krmača, i on se češće javlja kod prvopraskinja nego kod višepraskinja kako u ekstenzivnim, tako i u intezivnim uslovima proizvodnje.
Prvopraskinje dok se prase često ustaju i leže u sternalnom položaju, i ne dozvoljavaju prasadima da ih sisaju, povremeno škrguću zubima, skiče i nasrću na prasad. Zapaženo je da krmače proždiru svoju prasad kada krenu da sisaju ili ih iritiraju skičanjem. Mnoge krmače 24 časa nakon prašenja nisu tako agresivne, prihvataju prasad i brinu o njima.
Još uvek nije u potpunosti razjašnjeno zašto su neke krmače agresivne i žderu sopstvenu prasad. Neke krmače dozvoljavaju da prasad sisa, a kada im se približe blizu njuške ili glave, krmače ustaju i ne birajući žderu sopstvenu prasad. Kada prasad skiči pojedine krmače reaguju tako što žderu prasad, kao da ih se plaše i da to rade iz straha. Smatra se da je jedan od razloga za ovakvo ponašanje i jak otok i bol vimena. U nekim literaturama se pominju i drugi uzroci koji dovode do ovakve pojave: deficitarna ishrana, poremećaj metabolizma, genetska predispozicija, stresori i dr.
Terapija i profilaksa
Krmačama pre prašenja obezbediti što bolje ambijentalne uslove. Ako krmače žderu prasad treba primeniti trankvilajzere (acepromazin) koji dovode do sedacije odnosno trankvilizacije. Parenteralno se daje i oksitocin kako bi se olakšala ejekcija mleka i na taj način smirila nervoza krmače.
Izvor: Dr vet. med. Miroslav Radić/veterina.info
Foto: AgroTV, Pixabay