Carska kruna svojim prepoznatljivim, zvonastim cvetovima donosi dozu tajanstvenosti u baštu i mami poglede svojom jedinstvenom lepotom.
Rod Fritillaria vodi poreklo od latinske reči fritillus – čaša, a u vezi je sa oblikom cveta. Rod obuhvata oko 130-140 vrsta, od kojih je najboznatija Fritillaria imperialis, poznata i kao carska kruna, čiji cvetovi često dolaze u bogatim nijansama žute, narandžaste, ljubičaste ili crvene boje.
Lukovica carske krune je krupna, prečnika od 13 do 18 cm. Obložena je sa nežnim listom žuto-bele boje. Lukovica je na vrhu udubljena i malo spljoštena, što potiče od ostataka prošlogodišnjeg izbojka, te bi je prilikom sadnje trebalo postaviti ukoso kako se voda ne bi zadržavala u udubljenju. Lukovice bi trebalo saditi u jesen, optimalno u septembru ili oktobru, ali može i kasnije ukoliko je zima blaga. Sadnju vršiti na dubinu od oko 12-20 cm. Razmak sadnje je oko 45 cm.
Zemljište mora biti umereno plodno, peskovito i vlažno, ali dobro drenirano. Kao i sve lukovičaste biljke ne podnosi zadržavanje vode u zemljištu. Težim zemljištima možete dodati pesak. Jednom posađene lukovice ne bi trebalo vaditi iz zemlje. Zalivanje i umereno đubrenje u proleće obezbediće jake i zdrave biljke.
Carska kruna može da toleriše kraće periode suše.
Najbolje pozicije za sadnju carske krune su na punom suncu ili delimičnoj senci.
Vreme cvetanja je od marta do maja. Venac narandžastih ili žutih cvetnih zvona javlja se na cvetnoj stabljici visine do jedan metar na čijem se vrhu nalaze listovi u vidu guste rozete. U pazuhu listova razvija se 7-8 krupnih cvetova žuto narandžaste boje koji podsećaju na krunu. Posle cvetanja listovi se ostavljaju da prirodno odumru.
Cvetovi carske krune privlače insekte oprašivače.
Najsigurnije način razmnožavanje carske krune je deljenjem lukovica. Svaka lukovica posle 3-4 godine daje podmladak u vidu malih lukovica koje bi trebalo odvojiti od matične lukovice.
Moguće je i razmnožavanje semenom, ali je proces dobijanja nove biljke dosta sporiji.
Zahvaljujući svom visokom rastu i egzotičnom izgledu, carska kruna može da se upotrebljava na različite načine.
Tokom vekova carska kruna je inspirisala ljude svojom lepotom, pa je tako slikaru Vinsentu Van Gogu poslužila kao inspiracija za sliku „Carska kruna u bakarnoj vazi“.
Sadnja sa ostalim lukovicama koje cvetaju proleće, kao što lale, zumbuli i narcisi, može da stvori zanimljivu paletu boja u vrtu.
Ukrasne trave i zeljaste trajnice kao što su božuri popuniće prostor pošto carska kruna završi sa cvetanjem.
Pošto Ccrska kruna preferira dobro drenirano zemljište i pozicije sa puno sunca, ključno je da birate „saputnike“ koji zahtevaju iste uslove gajenja.
Lukovice su neprijatnog mirisa koji smeta miševima i krticama, tako da carsku krunu možete da koristite kao vid zaštite od glodara.
Foto: Pixabay, Freepik