Poskupljenje svinjskog i goveđeg mesa i prerađevina poslednjih meseci i te kako se odrazilo na kupovnu moć građana, pa stanovnik naše zemlje u proseku pojede samo 15 kilograma svinjskog mesa godišnje. Pored toga, problem za stočare je i to što čak 25 odsto svinjskog mesa dolazi iz uvoza, a troškovi goriva i žitarica rastu.
Danas farmeri u Srbiji proizvedu oko 2 miliona svinja, a trebalo bi 6,5 miliona. Danska proizvede godišnje čak 32 miliona svinja. Da bi se zadovoljile domaće potrebe, moramo da uvezemo 80.000 tona svinjskog mesa, 30.000 tona mesnih prerađevina i 3.000 tona goveđeg mesa.
– Nije smelo da nam se desi da postanemo uvozno zavisni – kaže Žarko Galetin agrarni analitičar.
Poljoprivrednici se suočavaju i sa još jednim izazovom, a to je cena goriva. Do sada su mogli, kada istroše subvencionisano gorivo, koje su dobili putem NIS-ove agrokartice, i dalje da toče po 179 dinara po litri, međutim to više nije tako.
– Toga više nema, sada točimo po punoj ceni dizel na pumpama – kaže Aleksandar Đuragin, poljoprivrednik iz Čuruga.
Po rečima Žarka Galetina, ceo problem se otvara sa podrškom države poljoprivredncima, u vidu povrata novca za gorivo, koje se kupuje na NIS-ovim pumpama.
– Taj nivo podrške dolazi pod znak pitanja ili će država morati da se odrekne svog dela kolača – dodaje Galetin.
I na kraju, kako ističu, stručnjaci tržište cena žitarica nije zadovoljavajuće jer se pšenica kreće između 21 i 22 dinara po kilogramu, a za kukuruz se može dobiti samo 23 dinara. To ne zadovoljava proizvođače, koji ne znaju šta ih čeka naredne godine, s obzirom na to da su već poslednje tri godine bile sušne.
Izvor: RTV
Foto: Envato