Sorta šljive jelica nastala je ukrštanjem požegače i kalifornijske plave (California blue). Hibridizacija je sprovedena 1966, a za sortu je priznata 1986. godine. Ispitivana je pod oznakom I/4 CK, a selekcionari su bili dr Dobrivoje Ogašanović, dipl. inž. Vojin Bugarčić, dr Ljubica Janda, dr Milojko Ranković i dr Staniša Paunović.
Stablo jelice je vrlo bujno. Krošnja je piramidalna, umerene gustine, sa jakim skeletnim granama. Rađa na jednogodišnjim rodnim grančicama, slično požegači. Grančice su krte i lako se lome. U cvetnom pupoljku ima 1,7 pupoljaka. List je srednje krupan, različitog oblika: od jajastog do izduženo-jajastog, sa zaobljenim i špicastim vrhom. Lisna drška je srednje dužine i debljine, s žlezdama pri osnovi liske. Cvet je srednje krupnoće, bele boje. Cveta srednje rano, istovremeno sa stenlejem (Stanley) ili neznatno kasnije. Prorodi u četvrtoj-petoj godini. Rodnost varira zavisno od lokaliteta i vremenskih uslova u periodu cvetanja.
Otporna je prema prouzrokovačima plamenjače (Polystigma rubrum) i rđe šljive (Puccinia pruni spinosae). Osetljiva je prema virusu šarke šljive (Plum pox virus). Prema osetljivosti na šarku, svrstava se u istu grupu sa požegačom. Pogodna je za kalemljenje na slabije bujnim podlogama.
Plod je srednje krupnoće (27-39,7 g), jajastog oblika. Dimenzije ploda su: visina – 46,5 mm, širina – 37,6 mm i debljina – 35,0 mm. Šav je izražen i deli plod na dva jednaka dela. Bradavica je u vidu rđaste tačke prečnika oko 1 mm. Pokožica je srednje debljine, osnovne crvenkastopurpurne boje i tamnoplave u punoj zrelosti. Plodovi su atraktivni, sa srebrnastim pepeljkom. Meso je čvrsto, zlatnožute boje, sočno, slatko-nakiselo, slično ukusu požegače. Mezokarp sadrži 12,33% šećera (9,15 invertnog i 3,02% saharoze), 1,16% kiselina i 0,46% pepela. Koštica je srednjekrupna, izduženojajasta, sa zaobljenim vrhom i šiljasto povijenom osnovom ka dorzalnoj strani (1,27-1,39 g). Dimenzije koštice su: visina – 26,4 mm, širina – 15,2 mm i debljina – 7,4 mm. Odvaja se od mesa. Peteljka je srednje dužine (19-24 mm), čvrsto se drži za plod.
Jelica sazreva u trećoj dekadi avgusta, nekoliko dana pre stenleja. Plodovi su čvrsti i dobro podnose manipulaciju i transport.
Vrlo kvalitetna stona sorta koju bi trebalo gajiti u manjoj meri oko potrošačkih centara ili na okućnici, gde nema opasnosti od šarke šljive. Zbog velike bujnosti, potrebno je saditi je na većem rastojanju ili je kalemiti na kržljavim podlogama.
Izvor: Institut za voćarstvo
Foto: Institut za voćarstvo