Jesenas zasejano više površina pod pšenicom, ovsem i raži

17

U Srbiji je prošle jeseni zasejano ukupno 780.554 hektara obradivih površina, što je povećanje za 1,8 odsto u poređenju sa 2019. godinom.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku o površinama zasejanim u jesenjoj setvi 2020. pokazuju da je u Srbiji, u odnosu na 2019. godinu, više zasejano pšenice za 3,3 odsto, raži za 10,3%, ovsa za 4,2%, dok je manje površina pod uljanom repicom za 8,1 odsto i ječmom za dva odsto.

U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2010–2019), površine pod pšenicom povećane su za pet procenata. Posmatrano po regionima, u jesenjoj setvi evidentirano je manje zasejanih površina u Vojvodini za 1,1%, dok je rast od dva odsto zabeležen u Beogradskom regionu. U regionu Južne i Istočne Srbije, Šumadije i Zapadne Srbije, zasejane površine veće su za 2,9 odsto.

Pod pšenicom je ukupno zasejano 594.069 hektara, što je za 3,3 odsto više u odnosu na 2019. godinu, dok je pod ostalim kulturama ukupno 39.772 hektara što je za 4,8 odsto manje nego 2019. godine.

– Obilne kiše u Srbiji u oktobru prošle godine sprečile su setvu pšenice, pa je u oktobru bilo posejano samo deset odsto od planiranih površina. Padavine su onemogućile obradu njiva za setvu pšenice – kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS.

On ukazuje da je optimalan rok za setvu pšenice, ječma i raži do 25. oktobra, ali se u praksi događa da poljoprivrednici produže setvu i do novembra. Za jesenju setvu je upotrebljeno, navodi, oko 50 odsto deklarisanog semena što će, kaže, svakako uticati na visinu prinosa i kvalitet zrna. Dodaje da je suša u septembru naročito uticala na setvu uljane repice koja se seje u prvoj polovini tog meseca da bi ojačala do početka zime.

– Što se tiče kvaliteta pšenice, već sada je jasno da pšenica neće biti ujednačenog kvaliteta zato što je posejana velika količina nedeklarisanog semena. Potrebno je uložiti dosta vremena, kao i sredstava, kako bi Srbija postala poznata po proizvodnji kvalitetne pšenice – smatra Bogunović.

Govoreći o troškovima jesenje setve tokom prošle godine, kaže da oni nisu porasli navodeći da su čak i niže cene mineralnih đubriva u odnosu na setvu tokom 2019. Podseća da se subvencije ne mogu dobiti ukoliko se seje nedeklarisano seme.

– Takođe, ne treba zaboraviti i faktor stimulacije za proizvođače, odnosno, potrebno je pronaći način da se stimuliše proizvodnja kvalitetnih sorti pšenice. Uz stimulaciju proizvođača, mora se obratiti pažnja i na otkupljivače i skladištare, kako bi oni imali svu neophodnu aparaturu i infrastrukturu za brzu analizu kvaliteta pšenice i mogućnost razvrstavanja iste – rekao je Bogunović.

Foto: Pixabay


reklama