Jesenja folijarna primena uree u voćnjacima

459

Kod voćaka, kao i kod drugih listopadnih biljaka, azot kao biogeni element najčešće je ograničavajuće hranivo u voćnjaku, jer novi prirasti i lišće u proleće iskorišćavaju reaktivirani azot iz aminokiselina i proteina, skladištenih u biljnom tkivu letorasta.

Okvirno, oko 40 % od potrebnih količina azota se stvori u lišću i plodovima putem fotosinteze kod stabala u rodu sredinom vegetacije i ove količine se skladište kao lisni proteini. Kako se kraj vegetacije približava listopadi izvlače skladišteni azot iz lišća i skladište ga u biljnom tkivu, dok se veliki deo proizvedenog azota iznosi iz voćnjaka rodom, putem otpalog lišća odstranjenog sa parcele, itd.

Ispitivanja vezana za folijarnu prihranu voćaka azotom i dr. biogenim elementima određenim slučajevima su pokazala da se hraniva apsorbovana preko lista brže transformišu u organska jedinjenja koja se zatim raznose u sve delove voćke. Efekti ovakvog đubrenja preko lista su, po određenim ispitivanjima, u velikoj meri zavisili od pH vrednosti zemljišta, pa je npr. konstatovano da se na alkalnom zemljištu postižu bolji rezultati folijarnom prihranom u slučaju kada je reč o manjim nedostacima biogenih elemenata. Folijarna prihrana voćaka na neutralnom i zakišeljenom zemljištu preporučuje se samo u regionima u kojima u drugom delu vegetacije nema padavina, i kod stabala kojima nedostaje azot kao hranivo. Folijarni tretmani ureom dali su posebno dobre rezultate u sušnom razdoblju, narošito na Mediteranu i tamo gde nije moguće navodnjavanje. U takvim uslovima urea se sme primenjivati folijarno samo pri temperaturama vazduha do 22 C (najbolje je rano ujutru ili kasno uveče) tokom cele vegatacije jabuke (posle cvetanja u dozi 3 kg/ha ili 0,3 % rastvor, sve do avgusta, izuzev u junu i julu, kada se kod jabuke koriste niže doze zbog slabe obojenosti plodova).

Najbolja efikasnost uree na drvenastim kulturama može se postići jesenjom primenom (posle berbe plodova jabuke npr.), budući da se mogu koristiti veće koncentarcije uree bez bojazni od njene fitotoksičnosti. Razlog tome je što pri pojavi nižih temperatura u jesen dolazi do smanjenja količine hlorofila za po 10 % nedeljno, a količine azota stvorene tokom vegetacije prenete su iz lista u dr. organe voćke (koren, deblo) gde su akumulirane. Time je u listovima stvorena praznina koja im omogućava veću apsorpciju azota. Posle folijarnog tretiranja stabala ureom, posle dva dana 35-70% azota iz ovog đubriva se iskoristi (ogledi sa jabukom i breskvom), što je mnogo više u odnosu na slučaj kada bi se azot dodavao preko zemljišta u istom periodu. Rond grančice trešnje nakon folijarnog tretmana ureom imaju 30-40 % više rezervnog azota.

Folijarna tretiranja ureom u oktobru imaju za cilj da nadoknade količinu potrošenog azota u toku vegetacije putem njegovog nagomilavanja u hranljivim tkivima oko rodnih pupoljaka. Generativni pupoljci će te rezerve azota iskoristiti za kompletiranje izgradnje muških i ženskih polnih elemenata i normalan proces oplodnje narednog proleća. Koncentracije koje se primenjuju su 2% rastvor (jabuka, primena 1-3 x u intervalu 7-10 dana), tj, 3% rastvor (trešnja-tretmani mogu ići na 8 dana).

Efikasnost tretmana umnogome je ograničena vremenskim prilikama. Optimalni tempetraturni opseg je 15-25 stepeni u odsustvu vetra, jer on takođe slabi efekte prskanja isušujući kapljice rastvora na listu.

Prilikom pripreme rastvora uree trebalo bi obratiti pažnju da ovo đubrivo prilikom otapanja snižava temperaturu rastvora, pa njega zato treba napraviti dan ranije pre folijarne primene kako bi rastvor postigao sobnu temperaturu. Tek pošto rastvor prenoći mogu se izvesti tretiranja u split aplikacijama, najbolje ujutru ili uveče, a nikako po jakom suncu.

Posebna pogodnost u folijarnoj primeni uree je njena mogućnost mešanja sa sredstvima za zaštitu bilja, čime se postiže i veća ekonomičnost agrotehničkih mera i čuvanje tla od preteranog sabijanja prolaskom traktora i priključnih mašina.

Za agrotv.net: Dr Dejan Marinković, PSSS Beograd

Foto: Pixabay


reklama