Sezona svežeg voća se polako privodi kraju. Ipak, vredni voćari i dalje imaju pune ruke posla, jer upravo sada počinje priprema voćnjaka za narednu godinu.
Počinje se, naravno, od higijene zasada, a to podrazumeva sakupljanje opalog lišća, mumificiranih plodova – kako iz krošnje, tako i sa tla, kao i uklanjanje starih, polomljenih grana. Sav sakupljeni biljni materijal se iznosi iz zasada i spaljuje, kako bi se uništili patogeni zaostali na ovim delovima. Poželjno je da se metalnim četkama ili specijalnim strugačima sa debla ostružu mahovine, lišajevi, kao i gnezda gusenica, koje bi tu skrivene provele zimu.
Moramo naglasiti da je jesenje, „plavo“ prskanje obavezna mera zaštite. Osnovni cilj ovog tretmana je zaštita stabla, grana i grančica od brojnih patogena koji prezimljavaju na kori, u pukotinama kore, rak-ranama ili mumificiranim plodovima. Svako prodiranje patogena u biljno tkivo neminovno dovodi do slabljenja njene snage, manjeg roda u narednoj vegetaciji i do skraćivanja dužine života voćke, kao i dužine eksploatacije zasada.
Za plavo prskanje je neophodno odabrati pravo vreme, kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju moguću meru. Standardne preporuke kažu da se prskanje izvodi kada otpadne veći deo lišća, kako bi kvalitetno pokrili grančice, grane i stablo. To pravilo treba korigovati ako u jesen počne opadanje lišća, pa nastavi relativno toplo (iznad 0°C) i vlažno vreme. U tom slučaju plavo prskanje treba obaviti kada počne opadanje lišća, odnosno nikako ne čekati da otpadne 70% lišća. Razlog tome je što u uslovima pojačane toplote i vlage, već na 5 ili 10% opalog lišča na biljci postoji dovoljno ranica kroz koje može da prodre infekcija i ostvari štetu. Ukoliko se oduži period vlažnog vremena i temperature iznad 0°C, prskanje treba ponoviti kada opadne veći deo lišća. Ovo naročito važi za zasade u kojima je prisutna smolotočina i drugi simptomi propadanja tkiva. U ovom periodu – dok postoje uslovi za infekciju, prskanje treba ponoviti i u slučaju većih padavina (preko 25 mm kiše) i temperatura koje omogućavaju infekciju.
Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra, pri temperaturi iznad 10 stepeni. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, zbog čega se često kaže da je „voćke potrebno okupati“. S obzirom na to da sredstva za jesenje prskanje imaju plavičastu boju, pa kada se voćnjak njima isprska, dobija plavičastu nijansu, voćari mogu lako uočiti propust koji su napravili prilikom prskanja i ponoviti prskanje preskočenog mesta. Da bi se voćke valjano „okupale“ okvirna količina utroška rastvora preparata je oko 400 litara po hektaru zasada, po metru visine stabla. Primera radi, za 1 ha zasada gde su stabla visoka 2 m, trebaće nam oko 800 litara tečnosti. Ako se ne može obezbediti kvalitetno prskanje, zbog vremenskih uslova (vetar) ili starog atomizera (dizne), preporučujemo dva prohoda sa polovinom doze preparata (i vode), pri čemu se drugi prohod izvodi iz suprotnog smera u odnosu na prvi, čim se osuši deposit prvog prohoda.
Za plavo prskanje se mogu koristiti svi bakarni preparati: bordovska čorba, bakaroksihlorid, bakarhidroksid, bakar oksid, bakar sulfat, bakar hidroksid + kalcijum hlorid. Ipak, prednost dajemo preparatima na bazi bakaroksihlorida i bakarhidroksida.
Plavo prskanje je neophodna mera zaštite koštičavog voća protiv sledećih prouzrokovača bolesti:
Pseudomonas syringae pv. syringae, Pseudomonas mors – prunorum – prouzrokovači rak-rana i izumiranja grana koštičavog voća. Najveća brojnost ovih bakterija je krajem i početkom vegetacije. Infekcije mogu ostvariti i leti, ali sa daleko manjim posledicama. Treba znati – kada se štete pojave, veoma je teško, gotovo nemoguće suzbiti ovaj patogen.
Stigmina carpophilla – prouzrokovač šupljikavosti lišća koštičavog voća i krastavosti plodova kajsije i breskve.
Grupa činilaca koji izazivaju apopleksiju kajsije – Pseudomonas syringae pv. Syringae i Cytospora spp. – Danas se smatra da ima nekih 9, a možda i više, faktora apopleksije kajsije. Jesenje plavo prskanje, odnosno bakarni preparati, sasvim sigurno štite voćku od prouzrokovača žive prirode koji infekciju ostvaruju u tom periodu.
Taphrina deformans – prouzrokovač kovrdžavosti lista breskve. Bakarni joni uništavaju najveći deo spora patogena, pa se potencijal zaraze za narednu godinu značajno smanjuje.
Jesenje plavo prskanje korisno je i u zasadima jabučastog voća, kao mera zaštite od sledećih prouzrokovača:
Nectria galligena – rak kore kruške i jabuke.
Pseudomonas syringae pv. syringae – rak-rane i bakteriozno izumiranje voćaka.
Erwinia amylovora – bakteriozna plamenjača jabuke i kruške.
Za kraj – imajte na umu da propust učinjen izostankom ili nekvalitetnim izvođenjem plavog prskanja voća ne može da se nadoknadi, niti koriguje u proleće.
Foto: Pixabay
