PIS Srbije skreće pažnju da je veoma važna mera zaštite koja se sprovodi u jesenjem periodu u zasadima leske primena bakarnih preparata u cilju smanjenja infektivnog potencijala patogena prouzrokovača bakterioznih oboljenja, među kojima je najvažnija bakteriozna plamenjača leske (Xanthomonas arboricola pv. corylina).
Bakterija prezimljava u zaraženim pupoljcima i rak ranama koje predstavljaju osnovni izvor inokuluma. Na granama i stablu leske dolazi do pucanja kore i formiranja rak rana u okviru kojih se može pojaviti bakterijski eksudat u vidu žućkaste prevlake.
Prvi znaci oboljenja uočavaju se na pupoljcima rano u proleće koji postaju tamnosmeđe boje i ne otvaraju se. Na listu se javljaju sitne vlažne uglaste pege ograničene nervima. Vlažne uglaste pege na početku imaju žutozelenu boju, a kasnije postaju crvenkasto braon boje. Simptomi se mogu uočiti na svim nadzemnim delovima biljke: lišću, letorastima, stablu, pupoljcima i plodovima.U povoljnim uslovima pege se šire i spajaju u veće, nektotične zone nepravilnog oblika. Letorasti se suše, dok se na plodovima uočava pegavost i nekroza.
Bakterija ulazi u biljku kroz prirodne otvore (stome na listu) ili kroz mehaničke rane nastale rezidbom, gradom ili pri opadanju lišća.
Bakterija se održava u opalom lišću na površini zemljišta. Infekcija biljaka se uglavnom ostvaruje tokom jeseni u vreme opadanja lišća i tokom prvog dela vegetacije u proleće kada dolazi do infekcije listova, grana, letorasta i plodova.
Veoma je štetna u mladim zasadima leske gde često dolazi do izumiranja biljaka, dok u starijim zasadima dolazi do redukcije lisne mase, uvenuća rodnih grana i grančica što se sve odražava na kvalitet i prinos plodova.
U povoljnim uslovima za razvoj kao što su temperature oko 20°C i kišovito vreme unutar jednog zasada, bakterija se prenosi kišnim kapima, kontaminiranim alatom za rezidbu, a može se preneti i zaraženim sadnim materijalom.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje sprovođenje mera zaštite po završetku sakupljanja plodova kao i mehaničke mere koje podrazumevaju uklanjanje svih grana sa simptomima oboljenja, mehaničkim oštećenjima koja predstavljaju „ulazna vrata“ za ostvarenje infekcije od strane raznih patogena za narednu vegetaciju.
Preventivne mere zaštite podrazumevaju korišćenje zdravog sadnog materijala, tokom rezidbe obavezna dezinfekcija alata za rezidbu posle svakog preseka kako se zaraza ne bi širila dalje.
Zbog mogućih kišnih padavina, PIS Srbije poljoprivrednim proizvođačima preporučuje primena hemijskih mera zaštite jednim od navedenih preparata na bazi bakra:
* Cuprozin 35 WP (a.m. bakar-oksihlorid) – 2,2–3 kg/ha
* Curenox 50 WP (a.m. bakar-oksihlorid) – 1,5–2 kg/ha
* Cobox (a.m. bakar-oksihlorid) – 2,2–3 kg/ha
* Cuprablau Z 35 WP (a.m. bakar-oksihlorid) – 2 kg/ha
* Nordox 75 WG (a.m. bakar-hidroksid) – 0,3%
* Grifon SC (a.m. bakar-oksihlorid + bakar-hidroksid) – 3,5 l/ha
Sprovođenje tretmana preporučuje se po mirnom i tihom vremenu bez vetra uz utrošak veće količine vode.
Foto: PIS Srbije