Jordan pokušava da spreči dalje propadanje zemljišta

23

Napori da se obnovi sada oštećeno, a nekada plodno zemljište u jordanskoj pustinji rađaju nadu toj zemlji koja je među onima u svetu s najvećim nedostatkom vode.

Iako je najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija o proceni stanja zemljišta u svetu upozorio na rastuće razmere propadanja, organizacije u Jordanu veruju da će projekti koji ponovo uvode vegetaciju uz „pametne sisteme“ za prikupljanje vode ublažiti uticaj klimatskih promena i dezertifikacije.

Agencija UN za dezertifikaciju kaže da je 40 odsto zemljišta u svetu degradirano zbog neodrživog načina korišćenja zemljišta i vode, loše poljoprivredne prakse, rudarstva, urbanizacije i izgradnje infrastrukture.

Međunarodni centar za poljoprivredna istraživanja u sušnim oblastima saopštio je da degradaciji zemljišta u Jordanu doprinosi i preterana eksploataciju vegetacije, prekomerna ispaša i klimatske promene.

Jedan od napora za sprečavanje dalje štete je uvođenje četiri domaće biljne vrste na 41 kvadratni kilometar pustinje u rezervatu Sabha, 90 kilometara istočno od jordanske prestonice Amana, na čemu radi „Inicijativa za sliv i razvoj“ (Watershed and Development Initiative WADI).

– Radimo na vodi, radimo na zelenom pokrivaču i radimo na staništima od insekata do životinja i svih živih delova tog ekosistema – rekla je Dejala Taravneh, osnivačica WADI, i dodala:

– Opstaje 85 odsto tih biljaka što se smatra veoma visokim procentom, a potrebno ih je zalivati samo jednom, čime se smanjuje i količina vode koja je potrebna za navodnjavanje.

Ali, uprkos uspehu te inicijative, obnova zemljišta u Jordanu i dalje je otežana iz niza razloga, među kojima su da nedostaje parcela dostupnih za obnovu i spremnosti lokalnih zajednica da napuste zemljište najmanje jednu ili dve kišne sezone bez ispaše, rekla je Mira Hadad iz Međunarodnog centra za poljoprivredna istraživanja u sušnim područjima (International Center for Agricultural Research in the Dry Areas – ICARDA).

Jordan je jedna od nekoliko zemalja koje se već bore sa posledicama degradacije u svetu gde više od 2,3 milijarde ljudi živi s nedostatkom vode, navodi se u izveštaju UN. Upozoreno je da se očekuju i dodatni poremećaji u snabdevanju hranom, prisilne migracije i veći pritisak na opstanak vrsta kako klimatske promene jačaju i nastavlja se loše upravljanje zemljištem. Do 2030. upozorava se da bi 700 miliona ljudi moglo biti raseljeno zbog suše.

– Situacija je nezdrava i svakako nije prihvatljiva – rekao je za AP Ibrahim Tiav, izvršni sekretar agencije UN za dezertifikaciju, i dodao:

– Što više degradirate zemljište, to više emitujete ugljenika i više doprinosite klimatskim promenama.

Izveštaj UN poziva na finansijsku podršku za jačanje konzervacije i restauracije u zemljama u razvoju. U njemu se navodi da se širenje zaštićenih područja i žarišta očuvanja, bolje upravljanje vodama, pametna poljoprivreda i obnavljanje biodiverziteta mogu podstaći odgovarajućim finansiranjem.

Ako se ove vrste mera primene u širem obimu, scenario agencije UN predviđa smanjenje gubitka biodiverziteta i poboljšanje zdravlja zemljišta, sa prednostima koje se posebno osećaju u severnoj i podsaharskoj Africi, na Bliskom istoku i u Latinskoj Americi.

Ali, takođe se napominje da bi nerad na tome doveo do 2050. godine do degradacije zemljišta na 16 miliona kvadratnih kilometara što je skoro veličina celog južnoameričkog kontinenta.

Izveštaj takođe preporučuje povećanje prava na zemljište za autohtone narode i lokalne zajednice, pozivajući poljoprivrednike da iz ustaljenih običaja i tradicionalnog znanja izvuku lekcije o obnavljanju zemljišta, prilagođavanju useva i stočarstvu.

Hose Gregorio Dijaz Mirabal, vođa Kongresa starosedelaca Organizacije Amazonskog basena navodi se u saopštenju rekao je da „pozdravljamo nove saveznike u ovoj borbi, uključujući ekonomske aktere koji su sve više zainteresovani da izbegnu klimatski rizik, ali moramo jasno da stavimo do znanja da nećemo biti korišćeni za eksploataciju“.

– Partnerstvo sa domorodačkim narodima zahteva prihvatanje transformativnih promena – izjavio je on.

Tiav, izvršni sekretar agencije UN za dezertifikaciju, složio se da bi trebalo pojačati podršku projektima restauracije zemljišta.

– Poruka iz izveštaja je da degradaciju zemljišta ne uzimate kao smrtni ishod. Može se to rešiti i to je najjeftinije rešenje za klimatsku krizu i gubitak biodiverziteta. Moguće je to učiniti do 2050. godine, što je samo jedna generacija od sada – tvrdi on.

Tiav je rekao da „za to nije potrebna visoka tehnologija, niti doktorat. Restauracija zemljišta je pristupačna i demokratska“.

Nekoliko zemalja se, kao Jordan, već se bavi sopstvenim zemljišnim pitanjima, od programa spremnosti za sušu u Meksiku, SAD i Brazilu, do Velikog zelenog zida u 11 zemalja u Africi čiji je cilj obnavljanje 100 miliona hektara degradiranog terena duž Sahela.

Foto: Pexels, Freepik, Unsplash


reklama