Kaberne sovinjon

108

Sorta kaberne sovinjon vodi poreklo iz Francuske i predpostavlja se da je nastala u XVIII veku u jugozapadnoj Francuskoj spontanim ukrštanjem sorti kaberne fran i sovinjon blan.

Takođe, smatra se da je kaberne sovinjon najrasprostranjenija sorta crnog vinskog grožđa, nazivaju je i “osvajač“, jer je mnogo sorti iskrčeno da bi bilo zamenjeno ovom sortom.

Rasprostranjena je širom sveta. Izvan Bordoa u Francuskoj ova sorta gaji se u Provansi, jugozapadnim delovima Francuske i na malim posedima na obalama Loare. Najvažnija je sorta za crvena vina u Kaliforniji, Australiji, Južnoj Americi, posebno u Čileu. Kaberne sovinjon se gaji u Italiji, u Španiji se može naći skoro u svim vinogradarskim regionima za crveno vino. Gaji se u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Rusiji, Ukrajini, Moldaviji, SAD i u skoro svim zemljama sa umerenokontinentalnom klimom.

Razlog velike rasprostranjenosti kaberne sovinjona je njegova mala zahtevnost i laka adaptacija na različite klimatske uslove. Jednostavnije rečeno, tamo gde ima odgovarajućih uslova za gajenje bilo koje sorte crnog grožđa, sa sigurnošću se može gajiti i kaberne sovinjon.

Sreće se pod sinonimima “Petit Cabernet”, “Bordeaux”, “Vaucluse”.

Botanički opis

Bujna sorta koja razvija čokot veoma velike vegetativne snage. Vrh mladog lastara je beličasto crvenkast, maljav sa crvenkasto beličastim listićima. Zreli lastar ima kratke internodije i izražena kolenca ljubičaste boje. List je petodelan, srednje veličine. Cvet je samooplodan, oplodnja dobra i redovna. Grozd je mali do srednje krupan, srednje zbijen do zbijen, cilindrično kupast. Postoje i klonovi sa rastresitim grozdom, što je klonska odlika, kao i masa grozda.

Proizvodne karakteristike

Pozna sorta, sazreva krajem III epohe zrenja. Koeficijent rodnosti je 1,2 do 1,4. Mala masa grozda utiče na to da se sorta svrstava u slabije prinosne, a prinosi se kreću od 6.000 do 13.000 kg/ha.

Da bi se dobili zadovoljavajući prinosi preporučuje se gajenje u špalirima. Može se gajiti i sa nižim stablom, ali rezidba bi u svim slučajevima trebalo da bude mešovita, na kratke kondire i duže lukove, od 8 – 12 okaca.

Odgovaraju joj rastresita, umereno krečna zemljišta, na južnim ekspozicijama. Prema plamenjači i pepelnici je srednje osetljiva, a prema botritisu je veoma dobre otpornosti. U pogledu otpornosti prema niskim zimskim temperaturama, ubraja se u grupu sorti sa najvećom otpornošću. Okca izmrzavaju na -22 do -24 stepena.

Sorta sadrži mnogo varijacija, odlika i klonova. Najpoznatiji klonovi su: 337, 685, R 5, VCR 8, VCR 19, ISV FV 5, ISV FV 6 i ISV FV 7.

Ima dobru kompatibilnost sa svim važnijim loznim podlogama: Berlandieri x Riparia Kober 5BB, Teleki 8B, Teleki 5C, SO 4, Richter 99, Paulsen 1103 i dr.

Važnije tehnološke i organoleptičke osobine šire i vina

Šira sadrži 20 -24% šećera i 7 – 9 g/l ukupnih kiselina. Bezbojna je, veoma prijatnog mirisa i ukusa. Randman soka je 60%. Vino sadrži 12 – 14% alkohola i 6 – 7 g/l ukupnih kiselina. Od kaberne sovinjona proizvode se intenzivno obojena, tamnoljubičasto obojena vina, koncentrovane arome širokog spektra. Mlada vina imaju note crnog bobičastog voća (kupine, crne ribizle, borovnice), zatim višnje i trešnje, a ponekad i čokolade. Kod zrelih vina, razvijenog bukea srećemo note duvana, tartufa, kedra, a ponekad i zemljane arome. Zrelo vino je nekoliko nijansi svetlije boje.

Kaberne sovinjon i hrastovo drvo odlično sarađuju, pa zbog toga vino često provodi različite periode vremena u hrastovim bačvama. Pod imenom kaberne sovinjona mogu se naći i vina kupažirana sa vinima druge sorte. U zavisnosti od regije gde se vino proizvodi, zakonom je dozvoljeno dodati do 25% druge sorte u kaberne sovinjon (najčešće do 15%), a da pri tom dodatak ne mora da se deklariše.

Mnoge su prednosti ove sorte koje je čine jednom od najpoželjnijih, ne samo kod vinara nego i kod potrošača. Jedna od njenih najboljih osobina je individualnost. Bez razlike gde se gaji, kako je tretiran i kako je protekao period zrenja, kaberne sovinjon ima sposobnost da sačuva karakteristike sorte, bez obzira na sve faktore. Ono što ga čini posebnim je izražen karakter i visoki kvalitet. Sve ovo čini da vino kaberne sovinjon zauzima prvo mesto u svetu na listi visokokvalitetnih obojenih vina.

Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo ova sorta je treća po zastupljenosti u komercijalnim zasadima u Srbiji, a najveće površine su u rejonu Tri Morave, Sremskom i Šumadijskom vinogradarskom rejonu Vinorodne Srbije.

Neverovatan puni ukus kaberne sovinjona najbolje se slaže sa mesom. Izuzetno je dobar sa jagnjetinom, govedinom ili teletinom i svinjetinom. Kombinacija srnetine i kaberne sovinjona, takođe je izuzetna.

Za agrotv.net: master voćarstva i vinogradarstva Radmila Koprivica, PSSS Beograd

Foto: Pixabay, Unsplash, Radmila Koprivica


reklama