Breskva spada u voćne vrste čiji plodovi ne mogu dugo da se čuvaju, ali ipak, uz pravilno određivanje momenta berbe i uslova čuvanja, može značajno da se produži njihova upotrebna vrednost kao svežeg voća.
Plodovi breskve mogu da se čuvaju jednu do pet nedelja, a plodovi nektarine nešto duže, jednu do sedam sedmica. Parametri koji se koriste pri određivanju momenta berbe breskve su slični onima koji se primenjuju kod jabuke.
1. Promena osnovne boje pokožice ploda
Berba počinje kad osnovna, zelena boja pokožice počinje da se menja u žutu ili belu (kod belomesnatih sorti). Ova metoda nije dovoljno objektivna pa se kao pomoć koriste karte (kodovi) boja kao i kod jabuka.
2. Čvrstina mezokarpa ploda
Kao i kod jabuke, za merenje čvrstine mezokarpa ploda breskve koriste se penetrometri, ali sa promerom glave ubodne igle 8 mm. Kod većine sorti minimalna čvrstoća ploda trebalo bi da se kreće od 4,5 do 5 kg/cm2, s tim što se kod ranih sorti dopušta odlaganje berbe dok čvrstoća ne padne do 3 kg/cm2 zbog poboljšanja organoleptičkih osobina (boje i ukusa). Ako su plodovi namenjeni dužem čuvanju, onda bi čvrstoća plodova trebalo da bude oko 6 kg/cm2.
3. Sadržaj rastvorljive suve materije
Za većinu sorti breskve preporučuje se da u plodu pred početak berbe bude minimalno 9% rastvorljive suve matrije. Odstupanja su jedino dozvoljena kod ranih sorti.
Nabrojane metode mogu da se kombinuju radi sigurnijeg određivanja momenta berbe.
Izvor: dipl. ing. Sneška Novković, PSSS Kragujevac
