Posle zimovanja, perioda kada je pčelama bio neophodan mir, ušli smo u aktivni deo godine sa mnogo poslova na pčelinjaku. Zimskih gubitaka je bilo, ali pčelari su uvek optimisti i razmišljaju o tome kako obezbediti što jača pčelinja društva za predstojeće paše. Ključno pitanje je: kada treba pristupiti proširivanju pčelinjeg gnezda i kako?
Proširivanju gnezda ne treba pristupiti pre nego što pčele gusto posednu sve ulice gnezda i pokriju svo saće. Treba upravo dočekati momenat kada nam se čini da je gnezdo zagušeno pčelama. Prevremeno proširivanje je vrlo štetno, jer najčešće povlači za sobom usporavanje razvoja legla. Ako se, pak, zakasni, društvo može ući u nagon rojenja pred glavnu pašu ili odmah po njenom završetku.
Proširivanje se vrši na različite načine kod pojedinih sistema košnica. U LR košnicama pčelinja društva zimuju u dva nastavka: u gornjem je društvo sa hranom, a u donjem rezervno prazno saće i okviri sa malim vencima meda. Proširivanje se vrši tako da se iz donjeg nastavka, koji leži na podnjači, izvade dva okvira sa što lepše izgrađenim saćem. Zatim se iz gornjeg nastavka stave u donji dva okvira sa što više zatvorenog legla zajedno sa pčelama, pa se gornji postavi preko donjeg nastavka. Na mesto prebačenih okvira sa leglom i pčelama stavljaju se dva okvira sa lepo izgrađenim saćem. Ovi okviri postavljaju se sa jedne i druge strane poslednjih okvira s leglom, da bi ih pčele što pre pripremile matici za zaleganje.
Ranija praksa bila je da se proširivanje društava vrši promenom celih nastavaka, tako da gornji nastavak u kome se nalazi društvo sa hranom stavi na podnjaču, a na njegovo mesto postavi nastavak koji je ležao na podnjači. Ovakvom promenom nastavaka naglo se povećava slobodan prostor iznad društva, u kome je uglavnom prazno saće sa nešto malo rezerve meda. Pošto je kraj marta i početak aprila vrlo često sa promenljivim vremenom, sa noćnim i dnevnim zahlađenjima i kišom, promena nastavaka znatno utiče na razvoj pčelinjeg društva. Da bi se to otklonilo, praksa je potvrdila da je bolje vršiti proširivanje društva spuštanjem okvira sa leglom i pčelama u donji nastavak. Ovakvim postupkom pčele ubrzavaju prelaz matice i društvo se bolje razvija za bagremovu pašu. Ukoliko pčelar iz bilo kog razloga ne stigne da izvrši premeštanje okvira sa leglom i pčelama iz gornjeg u donji nastavak, pčele će i same preći u donji nastavak zajedno sa maticom kada to spoljni i unutrašnji uslovi budu dozvolili.
Prilikom proširivanja, ako raspolažemo jakim nukleusima ili društvima koja treba spojiti pred glavnu pašu, dobro je da se iz njih u donji nastavak stavi jedan ili dva okvira sa leglom i pčelama. Dalje proširivanje vrši se dodavanjem medišnih nastavaka.
Kod DB košnica proširivanje gnezda izvodi se postepenim pomeranjem pregradne daske i dodavanjem praznog, starijeg i ispravnog saća između krajnjih okvira sa leglom i okvira sa cvetnim prahom. Samo jakim društvima mogu se u početku proširivanja gnezda, pored okvira koje su posednute pčelama, dati još jedan do dva okvira sa izgrađenim saćem. U ovako suženom prostoru pčele ostaju sve dok traju hladne noći, što obično biva do kraja marta, ali nikad se ne zna. Kako se vreme ustaljuje i toplota povećava, tako se i društvo sve više razvija, te mu treba svake nedelje proširivati gnezdo sve dok se celo plodište ne ispuni saćem.
Ako u prirodi ima voćne ili neke druge paše, jača društva mogu dobiti po jedan okvir sa satnom osnovom da bi se kod pčela podstakao instinkt za gradnju. Umetanjem satne osnove vrši se istovremeno i proširivanje gnezda. Pčele tako dobijaju i veći prostor za ostalu delatnost u košnici. Satne osnove stavljaju se iza krajnjih okvira s leglom. Ako u prirodi nema paše, satne osnove ne treba stavljati, jer će pčele na dodatnim osnovama oko žice skidati vosak i time potpuno oštetiti saće.
Proširivanje gnezda u košnicama lisnjačama „AŽ“ zavisi od toga da li su pčele zimovale u gornjem delu košnice, medištu sa praznim saćem ili manjim količinama meda. Tada treba iz gornjeg dela, u kome se nalazi društvo sa hranom, prevešati dva okvira sa što više zatvorenog legla i dosta pčela i staviti ih u sredinu košnice koja je bez Hanemanove rešetke. Međutim, kad su pčele uzimljene u donjem delu sa matičnom rešetkom, tada treba preneti u gornji deo iznad rešetke dva okvira sa što više zatvorenog legla i pčela. Pošto se završi prevešavanje, neće biti suvišno da se pčele istog dana prihrane sa 1–2 litra šećernog sirupa kako bi se društva maksimalno razvila za bagremovu ili drugu glavnu prolećnu pašu.
Proširivanje pčelinjeg gnezda jedan je od najosetljivijih poslova u prolećnom periodu. Od pravovremenog i pravilnog postupanja zavisi snaga društava i njihova spremnost za glavne paše. Svaka greška, bilo prerano proširivanje, bilo kašnjenje, može da uspori razvoj ili izazove nagon rojenja. Zato je važno da pčelar pažljivo prati stanje u košnici, vremenske prilike i raspoloživu pašu, te da u skladu s tim donosi odluke. Samo tako se obezbeđuje da društva budu jaka, stabilna i spremna da iskoriste bagremovu i druge glavne paše, što je osnov za dobar prinos i uspešnu sezonu.
Izvor: Dejan Kreculj/Poljoprivrednik
Foto: Envato