U selu Pivnice, opština Bačka Palanka, osam udruženih domaćinstva koja se bave organskom poljoprivredom započelo je sa rasađivanjem povrća, ali i setvom. Već su posejali krompir i spremaju se da rasađuju papriku, paradajz, krastvace.
„Očistili su i jagode i pokrili ih agrotekstilom, takođe beru dospelu salatu i celer lišćar za prodaju“ rekao je za „Dnevnik” organski povrtar Mirko Vlček.
Kao i prošle godine, i ove će proizvodnju zasnovati na 20 hektara , u zatvorenom prostoru, a kasnije kada otopli i na otvorenim poljima.
Po rečima Vlčeka, udruživanje se pokazalo kao dobro rešenje i preporučuje ga i drugima, jer osigurava dobitak i lakše širi gazdinstvo, a takođe se grupnim radom može uštedeti u nabavci repromaterijala, transportu i skladištenju robe.
„Mada je profit uvek neizvestan jer zavisi od godine, uslova na tržištu, ali i sreće. S druge strane, organska proizvodnja uliva izvesnu sigurnost jer se sve više traži hrana bez hemije“ dodaje mladi Mirko.
„Kada smo počeli pre 11 godina bilo je tri domaćinstva, a sada osam prodica zajednički radi, ulaže, nabavlja repromaterijal i dogovara šta će ko sejati da se ne bi preklapali i nudili isto povrće na Ribljoj pijaci u Novom Sadi i na organskoj pijaci na Novom Beogradu“ kaže Vlček.
Udružene, ove porodice proizvode gotovo sve povrtne vrste, a celokupan rod uglavnom bez problema prodaju.
„Što je ponuda raznovrsnija interesnatnija je potrošačima i brže se proda. I ne pravimo razliku između malih i velikih kupaca, čak šaljemo i na kućnu adresu. Dešava se da nešto od povrća ostane. Ove godine imamo, recimo, još belog luka, oko 150 kilograma. Slabije se tražio, ali pošto je tek februar, nadamo da ćemo ga prodati do novog roda“ zaključuje Vlček.
Na kraju je naveo i prezimena porodica koja čine udruženja. Osim njegovog gazdinstva, zajednički su u poslu i domaćinstva familija Pacula, Blažek, Holi, Sklabinski, Ciganjik, Pisarov i Cabuka. Svi su se usaglasili da žele da gaje povrće bez hemikalija, da čuvaju okolinu i biodiverzitet, a vremenom su uvideli i da doprinose razvoju svog sela.
Organska proizvodnja se širi iz godine u godinu, čemu doprinose i podsticaji koje daje država, 63 000 dinara po hektaru za proizvodnju do 20 hektara.
Prema podacima iz 2022, zauzimala je između 25.000 i 26.000 hektara, a podaci iz 2023. godine još nisu objavljeni.
Izvor: Dnevnik.rs (Z. Delić)
Foto: organic.net