Prema podacima NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) poljoprivreda spada u jedan od najvećih generatora takozvane „sive zone“ poslovanja kod nas.
Odraz je to, pre svega, višedecenijskog neuređenog prometa poljoprivrednih proizvoda i nepostojanja jedinstvenog tržišta. Stoga nije ni čudo što, u ovakvom privrednom ambijentu, neposredno trpe najviše sami proizvođači, a zbog neubiranja raznoraznih taksi i poreza na promet, posredno i država. Voćari, na primer, tvrde da njihove jabuke, bez obzira na količinu u prometu, dok ne stignu do krajnjeg kupca, prođu kroz šest ruku! I svaka od njih, u tom zidanju cena, uzme bar dinar-dva, dok se državni organi, u prvom redu tržišna inspekcija, nigde ne pojavljuje. Možemo samo da pretpostavimo koliko koja ruka izvlači zaradu, ne samo iz džepa proizvođača, već i od države.
Primer voćara nije usamljen, gotovo identična je slika i sa prodajom drugih poljoprivrednih proizvoda. U ovako „na divlje“ organizovanom prometu, novac ide iz ruke u ruku, od prekupca do nakupca, od nakupca do otkupljivača ili prerađivača, bez gotovo ikakve kontrole. Proizvođačima, naravno, ostaje najmanje, a državi od tih silnih transfera ni toliko. A obrću se i to „u kešu“ velike pare, pogotovo na zelenim i takozvanim kvantaškim pijacama. Posebno je izražena nelegalna trgovina duvanom, živom stokom, jestivim uljem, suhomesnatim proizvodima, ali i robom iz inostranstva koja je dosta jeftinija, ali veoma sumnjivog kvaliteta. Najnovije i razna hemijska sredstva i preparati za zaštitu bilja su takođe u nelegalnom prometu i van kontrole nadležnih organa.
Postojanje „sive zone“ u agraru kao i nelojalna konkurencija posebno se loše odražavaju na poslovanje zemljoradničkih zadruga kao pravnih lica koja izdvajaju ne mala sredstva na ime poreza i doprinosa za zaposlene, a i imaju drugih, zakonom predviđenih davanja, prema budžetu i fondovima. Zadružni savez Vojvodine, u vidu zaključaka i apela, više puta je nadležnim državnim organima skretao pažnju i zahtevao da se donese jedinstven program eliminisanja sive ekonomije u koji bi se, pored poljoprivrednika i ljudi koji se bave prometom poljoprivrednih proizvoda, uključili svi segmenti društva.
Doprinelo je to da su pojačane inspektorske kontrole u poslednjih godinu-dve dovele do otkrivanja ne malog broja nazovi poljoprivrednika koji su oštetili državu za desetine milona dinara. Optuženi su, što se utvrdilo, lažno prikazivali šume kao oranice, fakture i račune o kupovini traktora i mašina, ne bi li od države dobili novac. Zloupotreba je bilo i sa nabavkom plastenika i sistema za navodnjavanje, a dešavalo se da su inspektori u pojedinim okruzima u više od pedeset odsto slučajeva, otkrivali nenamensko trošenje novca od subvencija.
Poslednji popis poljoprivrede iz 2023. godine po prvim procenama, nedvosmisleno ukazuje da je broj postojećih gazdinstava daleko veći od prijavljenih u eAgraru (330.000). Iako je sistem prisutan u životima poljoprivrednika, evo, već treću godinu, čini se da ima još podosta onih koji još uvek postoje samo fiktivno i na svakojake načine, pokušavaju da se domognu subvencija namenjenih pravim poljoprivrednicima.
Mnogo faktora, pre svega zakonskih i imovinsko-pravnih, utiče na kompleksnost postojanja sive zone u agraru. Njeno svođenje u prihvatljive okvire nije ni malo jednostavan i lak zadatak. Smanjenje nelagalnog prometa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i stoke na nivo proseka zemalja centralne i istočne Evrope, po mišljenju stručnjaka iz NALED-a, može da se uradi za tri do pet godina, dok bi evropski prosek mogli da dostignemo tek za deset. Naravno, podrazumeva se da inspekcijski organi budu brojniji i, što je veoma važno, neselektivni u kontroli rada i poslovanja. Uz već prihvaćeni Nacionalni program suzbijanja sive ekonomije potrebna je i transparentna podrška legalnom poslovanju i zapošljavanju. O tome će, verujemo, misliti buduća Vlada Srbije jer je u opštem društvenom i državnom, interesu, a ne samo poljoprivrednih proizvođača.
Izvor: Kosta Rajević/Poljoprivrednik
Foto: Envato