Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, kao vid podrške mladima u ruralnim područjima Vojvodine. Cilj je podsticanje ostanka mladih u ruralnim područjima, odnosno njihovog povratka iz gradova, a opredeljeno je ukupno 100 miliona dinara za koje se može konkurisati do 17. oktobra.
Oliver Aleksić iz udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije kaže za Biznis.rs da subvencije same po sebi nisu dovoljne, ali su ključan početni korak.
– Subvencije i podsticaji su značajni, jer smanjuju rizik i omogućavaju mladima da započnu proizvodnju sa manje ličnih sredstava. Posebno su važni programi namenjeni mladima, kao što su startap grantovi, povoljni krediti sa subvencionisanom kamatom, bespovratna sredstva za stočarstvo, za kupovinu kvalitetnih priplodnih grla, gde se na državnom nivou može ostvariti povrat od 50 do 65 odsto, a kod nekih lokalnih samouprava i do 80 odsto – ističe Aleksić.
On dodaje da, u kombinaciji sa edukacijom, savetodavnom podrškom, udruživanjem i razvojem infrastrukture, subvencije mogu znatno da olakšaju mladima put od prvog grla do stabilnog i profitabilnog gazdinstva.
– Važne su i obuke, mentorstvo i praktične radionice o stočarstvu, vođenju finansija, plasmanu proizvoda i digitalnim alatima. To podrazumeva i upoznavanje sa dobrim praksama i novim tehnologijama (automatizovano hranjenje, digitalna kontrola zdravlja grla, održiva ishrana). Takođe, bitna je i infrastrukturna i tržišna podrška. Omogućiti mladima da imaju pristup pašnjacima, vodi i zemljištu, organizovati zadruge i udruženja koja olakšavaju prodaju i snabdevanje stočnom hranom – navodi Aleksić.
On smatra da bi trebalo podržati povezivanje, jer mladima znači kada mogu da sarađuju sa drugim proizvođačima, da zajednički nastupaju na tržištu i dele troškove.
Navodi i da je mladih poljoprivrednika sve manje, jer je investiranje u poljoprivredu veliko i rizično.
– Najveći potencijal kada su u pitanju mladi vidimo tamo gde već postoji izvesna infrastruktura, već uloženi kapital u objekte, mašine i opremu i, naravno, tamo gde postoji dobra volja da se gazdinstvo prenese sa starijeg nosioca na mlađeg člana koji je raspoložen da nastavi da se bavi poljoprivredom – pojašnjava Aleksić.
On kaže da za mlade poljoprivrednike, koji bi kretali od nule, početak bilo koje vrste proizvodnje predstavlja veliki izazov, a stočarstvo posebno.
– Visoki inicijalni troškovi podrazumevaju kupovinu grla, izgradnju ili adaptaciju objekata, nabavku mehanizacije i opreme (muzilice, hranilice, sistemi za hlađenje mleka…). Dug je povrat investicije jer stočarstvo, za razliku od ratarstva, zahteva vreme da se stado proširi i da proizvodnja postane isplativa. Takođe, svakodnevna briga o životinjama je izazov sam po sebi za nekog ko se time prethodno nije bavio – napominje Aleksić.
Ukazuje i na tržišne rizike – cene mleka i mesa često variraju i zavise od otkupljivača i uvoznih kvota.
– Ukoliko bi se odlučili za preradu i plasman krajnjeg proizvoda po višoj tržišnoj ceni, to iziskuje dodatna ulaganja i rizike, za šta većina poljoprivrednika nije spremna, a kao najveći izazov vide nesiguran plasman i sirovine i krajnjeg proizvoda – navodi Aleksić.
Neizbežna tema je i nedostatak radne snage. Kako pojašnjava Aleksić, rad u stočarstvu je fizički težak i zahteva konstantno prisustvo.
– Vrlo je teško pronaći zamenu čak i 10-15 dana da bi se isplanirao godišnji odmor, a i tokom godine kada su poslovi intenzivniji po pitanju pripreme hrane za životinje. Pronaći radnike je samo po sebi izazov – ističe i dodaje da mladima nedostaju praktična znanja o bolestima, ishrani, reprodukciji i organizaciji proizvodnje, a savetodavaca je nedovoljno, kao i veterinara koji su spremni brzo da reaguju ako se javi neki problem.
– Iz ovoga se može zaključiti da je stočarsvto prilično rizično, naročito za mlade bez iskustva – zaključuje Aleksić.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Envato