Med je jedna od najcenjenijih prirodnih namirnica, poznata po svom bogatom ukusu i brojnim zdravstvenim koristima. Međutim, poslednjih godina suočavamo se sa sve većim problemom falsifikovanja meda, kako u Evropi, tako i u Srbiji. Ovaj fenomen narušava kvalitet proizvoda i ozbiljno ugrožava poverenje potrošača u ono što kupuju.
Šta znači falsifikovanje meda?
Falsifikovanje meda podrazumeva dodavanje različitih jeftinijih supstanci kako bi se proizvod „razblažio“ i povećala zarada proizvođača ili distributera. Najčešće se koriste šećerni sirupi od pirinča, kukuruza ili šećerne repe, koji se mešaju sa pravim medom ili potpuno zamenjuju prirodni proizvod. Takav med često izgleda i miriše kao pravi, ali njegov nutritivni sastav i lekovita svojstva su značajno narušeni.
Koliko je ovaj problem prisutan u Evropi i Srbiji?
Evropska komisija je 2023. godine objavila alarmantan izveštaj koji je pokazao da je skoro polovina testiranih uzoraka meda na tržištu Evrope verovatno falsifikovana. U Srbiji, gde je proizvodnja meda tradicionalno snažna i od velikog ekonomskog značaja, situacija nije mnogo drugačija. Nažalost, slabija kontrola i nelojalna konkurencija omogućavaju da falsifikovani proizvodi pronađu put do polica u prodavnicama i pijacama.
Kako potrošači mogu da prepoznaju falsifikovani med?
Iako lažni med može izgledati identično pravom, postoje jednostavni načini na koje potrošači mogu proveriti kvalitet proizvoda:
1. Cena kao indikator – Ako je cena meda značajno niža od prosečne na tržištu, to može biti prvi znak upozorenja. Pravi med zahteva vreme, trud i prirodne uslove za proizvodnju, što se odražava i na njegovoj ceni.
2. Tekstura i viskoznost – Pravi med je gust i sporije teče. Ako se med prebrzo razliva ili ima vodnjikavu teksturu, to može ukazivati na dodatke sirupa ili vode.
3. Kristalizacija – Pravi med s vremenom kristališe, dok falsifikovani obično ostaje tečan zbog prisustva dodatih sirupa.
4. Jednostavni kućni testovi– Kap meda možete staviti na papir; ako se kap upije ili ostavi trag vlage, moguće je da med sadrži dodatnu vodu.
5. Provera deklaracije – Uvek obratite pažnju na etiketu i kupujte med od registrovanih proizvođača ili sa oznakama kvaliteta, poput geografskog porekla.
Kako rešiti problem falsifikovanja?
Borba protiv falsifikovanja meda zahteva ozbiljniji angažman institucija i strože kontrole na tržištu. U Evropi su već razvijene napredne metode, poput DNK bar kodiranja i spektroskopije, koje omogućavaju brzo i pouzdano otkrivanje falsifikata. U Srbiji je važno edukovati i proizvođače i potrošače, dok bi institucije trebalo da sprovode redovne inspekcije i kažnjavaju nelojalnu konkurenciju.
Falsifikovanje meda je problem koji ugrožava i proizvođače i potrošače. S jedne strane, šteti poštenim pčelarima koji se trude da obezbede visokokvalitetan proizvod, dok s druge strane dovodi potrošače u zabludu. Ključ rešenja leži u većoj transparentnosti, strožim kontrolama i edukaciji svih učesnika u ovom procesu. Kupovinom od proverenih proizvođača i obraćanjem pažnje na kvalitet proizvoda, potrošači mogu doprineti očuvanju vrednosti ove dragocene namirnice.
Izvor: Poljoprivrednik
Foto: Freepik