Kako zaštititi šljivu od mraza?

250

Mrazevi se prema vremenu pojave dele na rane jesenje, zimske i pozne prolećne, a u uslovima Srbije za šljivu su najštetniji pozni prolećni mrazevi, kao i mrazevi koji se javljaju krajem zime.

Zimski mrazevi sa temperturama ispod -25 stepeni javljaju se retko, prosečno jednom u 10 godina na većem delu teritorije Srbije gde se gaji šljiva. Oni mogu da izazovu izmrzavanje cvetnih pupoljaka, a time i gubitak roda. Ukoliko su jačeg intenziteta mogu dovesti i do izmrzavanja tkiva debla i skeletnih grana, čime je ugrožen i sam život voćaka.

Osetljivost stabala šljive na zimske mrazeve zavisi od više faktora, a to su: sorta, podloga, starost, bujnost i rodnost voćaka, stepen zdrvenjenosti letorasta, primenjene agotehničke i pomotehničke mere (đubrenje, navodavanje, zaštita).

Velike štete na šljivi mogu nastati krajem zime ili početkom proleća (februar-mart) usled kolebanja temperature. Posebno je opasno kada posle dužeg perioda otopljenja dođe do pojave jakih mrazeva. U ovoj fazi može doći i do izmrzavanja tkiva debla, osnove skeletnih grana i raklji. Izmrzavanje se najviše javlja na jugozapadnoj strani debla, koja se u toku dana najviše zagreva. Zagrevanje debla podstiče kretanje sokova. Noću temperature padaju ispod nule, što izaziva smrzavanje tečnosti u provodnim sudovima i drugim tkivima. Usled toga dolazi do pucanja kore na deblu i skeletnim granama (tzv. mrazopuc).

Pozni prolećni mrazevi u Srbiji se javljaju do sredine maja i mogu pričiniti štete šljivi u periodu pred cvetanje, u toku cvetanja ili posle zametanja plodova. Na mraz su najviše osetljivi otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodići, koji stradaju na temperaturama od -1 do -3°C.

Mere zaštite od mrazeva se mogu podeliti u dve grupe.

Indirektne mere se izvode znatno pre pojave mraza i njima se ne utiče na pojavu i intezitet mraza. Tu se ubrajaju: izbor mesta i položaja, izbor sorti i podloga, visoko kalemljenje, krečenje debla i osnove skeletnih grana, zalivanje stabala i pravilna primena agrotehničkih mera.

Direktne mere zaštite podrazumevaju sprečavanje štetnog dejstva mrazeva kada se oni pojave. Ovde spadaju: zagrevanje, zamagljivanje, mešanje vazduha, orošavanje i zadimljavanje.

Orošavanje je najefikasnija direktna mera borbe protiv mrazeva. Međutim, i ova mera je skupa, jer zahteva postavljanje stacioniranog sistema za pravljenje veštačke kiše. Sistem za orošavanje (tzv. antifros sistem) sastoji se od creva i rasprskivača koji su obično postavljeni iznad stabla. U novije vreme se sreću i konstrukcije kod kojih su rasprskivači postavljeni ispod stabla. Sistem se uključuje kada temperatura padne ispod 0°C. Orošavanje prestaje kada led počne da se topi. Za optimalan nivo zaštite obično je potrebno oko 30 – 45 m³/ha vode za 1 sat prskanja.

Zadimljavanje je jeftina mera koja se kod nas najčešće primenjuje. Zasniva se na paljenju različitih materijala koji daju gust dim, kao što su vlažna slama, seno, lišće. Prethodno pripremljeni materijal se pali kad se temperatura približi 0°C, najčešće u toku noći. Vatra se mora održvati sve do izlaska sunca. Ova mera je često nedovoljno efikasna, jer se njenom primenom temperatura vazduha u zasadu može povećati za najviše 1 – 2°C.

Izvor: dipl. inž. Ivana Obradović, PSSS Prokuplje

Foto: Freepik, Pixabay


reklama