Više od hiljadu hibrida postoji u bogatoj porodici kaladijuma koji su kod nas poznati i pod nazivom “slonovo uvo“ ili „anđeoska krila“. Predivne nijanse zelene, crvene i ružičaste boje karakterišu lišće ove biljke, i čine je jednom od najpopularnijih saksijskih biljaka za ukrašavanje enterijera.
Kaladijum potiče iz senovitih, toplih i vlažnih tropskih šuma Gvajane i Brazila. Nakon zimskog mirovanja mlade biljke niču iz gomolja. Sadimo ih u blago kiselu zemlju za cveće, dobijenu mešanjem treseta i malo peska. Supstrat mora dobro propuštati vodu, jer kaladijum ne podnosi zabarenost. Iz istog razloga se zaliva pažljivo i umereno, kako ne bi došlo do truljenja korena. Između dva zalivanja supstrat mora potpuno da se osuši. Ipak, iako koren kaladijuma ne voli previše vode, za nadzemni deo biljke važi potpuno suprotno pravilo – visoka vlažnost vazduha mu je neophodna za pravilan rast i razvoj. Zato je važno redovno orošavati listove, kako bi bili lepi i zdravi. Kao i sve biljke koje potiču iz tropskih prašuma, „slonovo uvo“ najbolje uspeva u polusenci, pa ga treba zaštititi od direktnog sunčevog zračenja. Tako će razviti atraktivne i jarke boje.
Tokom jeseni, listovi kaladijuma odumiru. U drugoj polovini oktobra treba povaditi gomolje iz saksije, dobro očistiti od zemlje i odložiti u sanduče napunjeno peskom. Tako pripremljene krtole će na suvom i umereno toplom mestu (prikladna temperatura je oko 10 stepeni Celzijusa) sačekati sledeće proleće. U toku zime treba ih povremeno pregledati, i odseći kvarne delove ukoliko je došlo do truljenja. Narednog marta – spremne su za sađenje!
Tokom vegetacije „slonovo uvo“ se prihranjuje svakih 10 do 12 dana tečnim đubrivom.
Foto: Pixabay