Kalifornijski trips (Frankliniella occidentalis) je polifagna štetočina i može se naći na preko 250 biljnih vrsta, a posebno veliku opasnost predstavlja za cveće i povrće u zaštićenom prostoru.
Kalifornijski trips pripada redu Thysanoptera i poreklom je iz Severne Amerike. Kod nas je otkriven u staklenicima početkom devedesetih godina prošlog veka. U zaštićenom prostoru, od povrća, najviše oštećuje papriku, krastavce i paradajz. Velike štete pravi na cvetovima karanfila i gerbera, gde može doći i do 100% propadanja biljaka. U toplijim krajevima, ili pri toplijem vremenu, javlja se i van zaštićenog prostora, gde može da se hrani i korovima.
Mužjaci su bledo žuti, veličine oko 1 mm, a ženke žuto-narandžaste do kestenjaste (zavisno od vrste ishrane), veličine 1,4 mm. Larve su manje od imaga, u početku prozirne, a kasnije zlatno-žute. Jaja su bela, veličine 0,2 mm. Jedna ženka položi 20 – 40 jaja na plodovima, pupoljcima, cvetovima i listovima i to delimično ubodena u parenhim lista. Za 4-5 dana ispile se larve i počinju sa ishranom. Hrane se listovima, cvetovima i plodovima. Na oštećenom lišću simptomi su u vidu srebrnastih pega koje se šire i spajaju. Cvetovi otpadaju, a plodovi povrća se deformišu i gube tržišnu vrednost. Štete se ogledaju i u prenošenju virusa, pouzrokovača bronzavosti pardajza. Razvoju tripsa pogoduje toplo vreme sa temperaturom od 25 do 30 stepeni. Godišnje, u zaštićenom prostoru, mogu imati 12 – 15 generacija.
Kod cveća štete su u vidu belih hlorotičnih pega na kruničnim listićima. Kod jakog napada cvetovi se deformišu i suše.
Ovi insekti su fotofobni, uvlače se u pupoljke i samim tim ih je izuzetno teško suzbiti.
Veoma je bitno da insekt ne dospe na biljke. Najbolja zaštita je postavljanje fizičke barijere na svim otvorima gde mogu da uđu u staklenik (vrata, ventilacioni otvori). Mreže moraju biti otvora od 0,25 mm. Pojava i let imaga prati se na plavim ili žutim lepljivim pločicama. Kritična brojnost je 10 jedinki po ploči. Postavljanjem većeg broja pločica, može se znatno smanjiti brojnost štetočine.
Za biološko suzbijanje koriste se predatorske stenice rodova Orius i Macrolophus, grinje roda Amblyseius i nematode roda Steinernema. Biološkom zaštitom dobijamo zdravije proizvode, a najveća prednost je što zaštićeni prostor čistimo od štetočine.
Hemijske mere imaju ograničeni efekat jer se populacija skriva u pazuhu listova ili u laticama cvetova i veoma brzo stiču rezistentnost na insekticide. Kod tretiranja koristiti veliku količinu tečnosti kako bi preparat dospeo i do skrivenih delova biljke. Na tripse deluju insekticidi na bazi spinosada, acetamiprida, abamektina, lambda-cihalotrina, tiametoksama. Prilikom tretiranja korisno je dodati atraktante, kako bi tripsi bili namamljeni da izađu iz skrovitih mesta.
Foto: Mohammad Mirnezhad, Leiden University, Bugwood.org, Chazz Hesselein, Alabama Cooperative Extension System, Bugwood.org, Whitney Cranshaw, Colorado State University, Bugwood.org
