Velike vinogradarske nacije poput Italije moraju da se prilagode opadajućoj popularnosti crnog vina, pošto se mlađe generacije odučuju pre za trendi zanatska piva ili gazirana bela vina i srodne napitke – ili se u potpunosti odriču alkohola.
Uz pad interesovanja i klimatske (ne)prilike koje prete rodu, oni se trenutno suočavaju i sa trećom nesrećom koja je daleko manje istražena, a koja verovatno predstavlja veću neposrednu pretnju – sa rastućom cenom njihovih dugova.
– Kao i svi, osetili smo porast kamatnih stopa – kaže Masimo Barbieri, predsednik vinogradarske zadruge „Cantina Torrevilla“, koja okuplja oko 200 proizvođača svih vrsta vina, od pino nero do penušavih crvenih vina.
– Dugovi utiču na konačnu raspodelu dobiti našim akcionarima, na kraju ima manje za raspodelu – objašnjava on za Bloomberg.
Za druge, uticaj je daleko gori od smanjenja udela u dobiti. „Castelli del Grevepesa“, zadruga sa sedištem u selu izvan Firence, prestonici kjantija, morala je da podnese zahtev za formalno restrukturiranje duga posle godina napora da ga otplati. Dvostruki udar narušavanja finansijskih obaveza i gubitak tržišnog udela kjantija postao je prevelik zalogaj.
„Terre Cortesi Moncaro“, zadruga koja vuče korene iz 1864. godine i koja je specijalizovana za belo vino verdikio, zatražila je sudsku zaštitu pošto su dva poverioca podnela zahtev za njen stečaj. Pretrpela je čitav niz korporativnih nevolja od rastućih troškova kamata i operativnih troškova do previranja u upravljanju i izbijanja plesni koja je prepolovila prošlogodišnju proizvodnju grožđa.
Italijanski vinari su svi uglavnom započinjali svoj posao kao porodična preduzeća i većina je to i dan-danas. Time su stvorili izuzetno fragmentiranu industriju, ali i proizvođače koji se često oslanjaju na pozajmljeni novac da bi preživeli.
Njihovi troškovi kamata će zajedno porasti na 306 miliona evra (333 miliona dolara) ove godine sa 126 miliona evra u 2022, prema procenama konsultantske firme „Studio Impresa“. Računa se da će se udar na prihode od servisiranja duga više nego udvostručiti sa 0,92 odsto u 2022. na 2,24 odsto u 2024. godini.
Foto: Pexels