Karakačanska ovca je autohtona pramenka, koju su još davno gajili Vlasi i Karakačani.
Spada u najsitnije sojeve pramenke. Visina grebena ovaca u proseku iznosi 55, a ovnova oko 60 cm. Telesna masa odraslih ovaca kreće se od 23-40 kg, a ovnova oko 35 kg.
Životinje su obrasle karakterističnom crnom vunom, koja u manjem broju slučajeva može biti mrka, ili čak bela. Lice, uši i noge su obrasle kratkom crnom dlakom.
Runo je sastavljeno iz otvorenih pramenova sa vlaknom bez vijuga. Prosečna finoća vunskih vlakana je oko 45 mikrona. Godišnji nastrig neprane vune u ovaca se kreće 1,1-1,3, a 1,5 kg u ovnova. Randman vune iznosi oko 60%.
Prosečna mlečnost po ovci je oko 25 litara (bez mleka koje jagnje posisa).
Karakačanska ovca je čvrste građe tela, snažne konstitucije. Skromna je i veoma otporna, ali slabo proizvodna. Spada u grupu izrazito kratkorepih ovaca. Kasnostasna je. Od 100 ovaca dobija se oko 105 jagnjadi.
Ovnovi su rogati, a ovce šute, s tim što se rogatost javlja i kod njih u manjem broju slučajeva (do 10%).
Izvor: „Ovčarstvo – tehnologija proizvodnje“ (Gutić Milenko, Milun Petrović, Snežana Bogosavljević-Bošković, Vladimir Kurćubić, Leka Mandić, Vladimir Dosković), Čačak, 2006.
Foto: Agro TV
