Karfiol je povrtarska kultura koja vodi poreklo iz oblasti oko Sredozemnog mora. Svrstava se u grupu visoko kvalitetnog povrća zbog značajnog sadržaja sirovih proteina, šećera, vitamna C i veoma niskog sadržaja nitrata i nitrita.

Visoka hranjiva vrednost i prijatan, blag ukus svrstavaju karfiol u veoma cenjeno i traženo povrće.

Karfiol, u poređenju sa ostalim kupusnjačama, ima izražene zahteve prema uslovima spoljašnje sredine i zato je najzahtevniji za gajenje. Neotporan je na niske i visoke temperature, ne podnosi sušu, ali ni preteranu vlažnost zemljišta, osetljiv je na bolesti.

S obzirom na to da ima bujnu vegetativnu masu, a plitak i razgranat korenov sistem, za nesmetan rast i razvoj potrebna mu je dovoljna količina lakopristupačne vode. Neophodno je da zemljište bude uvek umereno vlažno, a relativna vlažnost vazduha ne bi trebalo da bude manja od 85 %. Najbolje mu odgovara vlažnost zemljišta između 70 i 80% PVK. Povećana vlažnost zemljišta štetno se odražava na organoleptička svojstva karfiola koji tada postaje nearomatičan, sa niskim sadržajem šećera i mineralnih materija.

U našim agroekološkim uslovima, karfiol se seje u junu, rasađuje u julu, a bere krajem septembra i u oktobru. Za proizvodnju bi trebalo odabrati plodna, rastresita i topla zemljišta, neutralne pH vrednosti. Ne odgovaraju mu teška, hladna, zbijena zemljišta sa nedostatkom mikroelemenata, posebno bora i molibdena. Dolazi na prvo mesto u plodoredu, a odlični predusevi za njega su okopavine, strna žita, rana šargarepa.

Izvor: dipl. inž. Snježana Vujinović, PSSS Kruševac

Foto: Pixabay